Зашто нам жути разарају породицу?

Владимир Димитријевић

Глобализам је у Србију донео разарање породице због смањења становиништва.

Београд, 17.08.2011

Познати амерички културолог, Мајкл Џоунс, уредник часописа „Ратови у култури“, написао је обимну студију „Libido dominandi/Сексуално ослобађање и политичка контрола“, у којој, од појаве Маркиза де Сада до случаја Монике Левински, показује како су претече глобализма и њихови наследници данас, користили причу о сексуалном ослобођењу ради разарања породице, последње тврђаве обичног човека пред навалом тоталитарне државе.

О томе је писала и Џудит Рисман, с којом је интервју објавио и сајт „Двери“. Она је показала да је иза познатог сексолога Кинсија, који је тобож открио да је 10% човечанства хомосексуално, стајала фондација Рокфелера, једног од правих господра луткарског позоришта глобализације. Човек мора да постане сексуална животиња, сведена на најниже нагоне и чулно задовољство. Тек онда ће постати идеални роб либерал-капитализма.

Право лице револуције полног понашања је, каже Џоунс, нарцисоидност мастурбације...Социолошки гледано: смрт породице. А Нови светски поредак, по српском мислиоцу Марку С. Марковићу, значи атомизацију човечанства – уплашени, као Павловљев пас условљени, потрошач, номад без порекла и без будућност пожељни је грађанин будућег мравињака.

Док је, у хришћанском учењу, породица саможртвена заједница и школа љубави чији је темељ успоставио Бог Љубави (стварајући човека као дружевно биће, разумно, слободно и кадро да воли) за глобалисте породица је, као и суверена држава, као и нација – нешто што треба уништити ради претварања света у тржиште, под сенком бога Мамона. А пут уништења је оно што амерички културолози зову пансексуализам...



Пансексуализам: предворје хаоса

У оквиру пансексуализације постојања човековог, јављају се и покрети за права онога што се, у миленијумској европској традицији, сматрало полним девијацијама (скретањима с пута), попут хомосексуализма. Такав какав јесте, претворен у идеологију и убачен у „људска права најновије генерације“, он не само да разграђује традиционалну породицу, него и доприноси још једном од циљева глобалистичке елите – смањењу броја становника зарад достизања тзв. „златне милијарде“, која на планети може да живи срећно...Зато се свуда, где победи Империја, уводе закони који насрћу на породицу, чији је циљ како да озаконе донедавне девијације, тако и да децу одузму родитељима, који уплашено стоје пред непојмљивим прописима Великог Брата (типа оног да је свако, па и најблаже, физичко кажњавање детета злочин због кога ће отац и мајка у затвор, а дете на усвајање, право у руке непознатих људи. )

Сви очеви треба да буду сумњиви као потенцијални силоватељи својих кћери, а све мајке као њихове саучеснице у злочину. Зато су многи Срби који су живели у развијеним земљама окупираног Запада бежали у домовину: потписник ових редова зна за случај човека чију су малу кћи у школи саслушавали социјални радници зато што је виђена како шета са оцем који ју је загрлио. Било је то у Канади, и цела породица је, у ужасу, добегла у сиромашну Србију, јер следећи корак би био – отац на суду због „сексуалног узнемиравања“ детета, а дете – ко зна где?







Земља Србија

У јулу месецу 2011, Србију су потресале расправе о низу елемената Новог антипородичног поретка које жутокрака владајућа коалиција покушава да нам наметне, разграђујући последње што нам нису сасвим уништили – домаће огњиште. Помињали су се нови закони који ће забранити било какво физичко кажњавање деце, легализација „истополних бракова“ и њихово право да децу усвајају, увођење слика „истополних бракова“ у уџбенике за наше ђаке. Изменама Закона о здравственој заштити, проглашено је право петнаестогодишњака да родитељима забране увид у свој здравствени картон...

Дакле, баш су се обезобразили: увели су народ у невиђену, афричку беду, спремају се да нас још горе упропасте, не помажу породицу, Србија изумире (преко 30 000 људи годишње више умре него што их се роди), и још задиру у наше породице, последње подручје слободе и нормалности које нису окупирали. Енглески писац Честертон, у својој књизи „Шта нe ваља на свету“ (има је и на српском, у књижарама „Службеног гласника“, прочитати обавезно) указивао је, још у првој половини 20. века, колико је опасно да тоталитарци крену с рушењем породице.

А почели су, са врло бенигном причом о женском праву гласа и извођењем жене из куће, да би била робиња капитализма у фабрици и другде. Честертон је умео да одбруси онима који су се залагали за „женска права“: жени не треба више права, него више привилегија. Њена улога у кући, у подизању децу, у стварању будућности једног народа и читавог човечанства, ничим се заменити не може.

Наравно, кад је процес рушења породице почео, није се могао зауставити; то јест, могао је, али није било спремних да бране темеље. Или су их физички уништавали (како су комунисти чинили са својим противницима), или су их онемогућавали, ругајући им се као „назаднима“ (тако је рађено на Западу. ) И сад, сад видимо шта хоће: да од нормалних људи одузимају децу (под разним, често сасвим суманутим изговорима), а да их дају на усвајање грађанима Содоме и Гоморе. Зато нам предстоји борба са жутокраким ЕУтопистима да бисмо одбранили свој дом и своју породицу. И борићемо се; све су нам узели, породицу не дамо!

Владимир Димитријевић
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri/vladimir-dimitrijevic/zuti-protiv-porodice.php