Daunloudovati. Aninstalirati. Po difoltu.
Fešn vik. Parti. Guglati. Četovati. Šoping. Baj d vej. Nađe se tu i
poneka sočna psovka ali ih radije ne bih citirao, ipak su ovo fine
novine. Pa dobro, ima li kraja?
Zasipani tuđicama. Zagušeni slengom. Zatrpani
frazama. Jezik nam se polako gasi, skapava, odumire. Protivnici
globalizacije govore o konfliktima, fizibiliti studijama, lošim
intencijama. Pobornici jezičke čistote komentarišu kako bratu ide
biznis, koja pevaljka ima bolji stajling, kad će da čekiraju novi kafić,
a marketing, japije, agende i slično ni da ne spominjem. Jezik nam se
ubrzano kvari, propada, ugrožen sa svake strane, istina, najviše od
engleskog, ali hej, tu je i nemački, pa hrvatski, bugarski i još
poneki.
O čemu se ovde zapravo radi? Je li u pitanju neka
sumanuta zavera protiv srpskoga naroda i našega dragoga jezika? Jezik
je, istina, duša jednog naroda. Kao i duša, podložan je kvarenju ako se
sa njim ne postupa pravilno. A mi smo se zapustili...
Možemo
govoriti o bezbrojnim načinima na koje ugrožavamo svoj jezik. Možemo
raspravljati šta se sve na tom polju dâ uraditi kako bi se stanje
popravilo. Ali ništa se neće promeniti pre nego što budemo shvatili
koliko ovo pitanje treba da nam bude bitno i kakve su prirode pretnje
koje srpski svakodnevno podnosi. Jedan narod bi naročito mogao da nam
posluži za primer. Radi se o Islanđanima. Pored poznate pevačice Björk
(čije ime, uzgred budi rečeno znači breza), taj narod i te kako ima šta
da ponudi, ako bismo se samo malo više zainteresovali za njihovu jezičku
kulturu. Naime, od svih nordijskih zemalja, Island vodi najstrožu
purističku politiku. To znači da se nijedna nova reč ne može potkrasti
ukoliko prethodno nije odobrena od strane islandskog jezičkog saveta
Íslensk málnefnd-a. Za to nije potrebno mnogo truda – radi se o prostoj
odluci da se jedan drevni jezik, više-manje nepromenjen još od 9. veka,
očuva na takav način kako bi i generacije koje će naseljavati Island u
vekovima koji dolaze bile u stanju da prepoznaju svoje korene i narodni
duh koji i dalje provejava gramatikom i leksikom.
Evo, dakle,
kako su Islanđani rešili problem prirodnog razvoja i obogaćivanja
jezika. Jezička politika za njih ima dva cilja: očuvati islandski
jezički sistem u pogledu gramatike i osnovnog fonda reči i omogućiti
razvoj savremenog islandskog na takav način da on ni u kom pogledu ne
zaostaje za modernim svetskim jezicima. Kako to u praksi izgleda? Neguju
se i čuvaju reči i fraze koje su u upotrebi od davnina, poput: höfuð
(glava), himinn (nebo), bók (knjiga), þú (ti), koma (doći), móðir
(majka), faðir (otac), flaska (flaša) itd. Neke od ovih reči su vam
svakako poznate iz engleskog ili bilo kog germanskog jezika. Što se,
pak, novijih pojava tiče, prosto se „izmisli“ reč koja sadržinski i
smisaono odgovara stranoj reči. Evo nekoliko primera: avion – flugvél,
telegram - skeyti, bicikl - reidhjól, džepna lampa – vasaljós.
Raščlanjivanjem ovih reči dobijamo sasvim jasnu logiku prilikom
osvetljavanja njihove etimologije (porekla). Flug je let, vél – mašina,
motor. Glagol skeyta znači brinuti, a skeyti je onda telegram, dakle,
brinemo se za nekoga. Reidhjól nastaje od reið – jahati i hjól – točak. I
konačno vasi – džep a ljós – svetlost, dakle baterija. Istina, ima i
reči poput kaffi, apótek ili mínúta koje su odmah prepoznatljive i
usvojene u više-manje prilagođenom obliku.
U srpskom, međutim,
ne zna se ko pije a ko plaća (da se izrazim odgovarajućom narodnom
frazom). Mi još uvek muku mučimo (evo još jedne!) sa tim šta je uopšte
književno a šta ne, kojim pismom treba pisati, koja narečja koristiti,
i, eto, odnedavno, da li je Vuk Karadžić zaista bio genije koji nam je
podario pismenost ili najobičniji paor koji je upropastio divni jezik
učenih ljudi, zamenivši ga jezikom balkanskih seljana. U prošlost da
zalazim ne mogu i neću, za to više nema vremena. Okrenimo se
sadašnjosti, ili, još bolje, budućnosti i sagledajmo bliskosežne ako ne i
dalekosežne posledice nekritičkog usvajanja tuđica. Mislim, da se
razumemo: jedno je odati počast Madoni kao sjajnoj umetnici koja utiče
na muzičke tokove širom sveta, a drugo je govoriti “sori”, svaki put kad
nekog zgazite u prevozu. I to sa sve srrrpskim ‘rrr’... Nisam u prilici
da delim savete ili briljantne ideje o tome kako bismo mogli sačuvati
jezik (mada ih imam nekoliko!). Daću vam, zato, konkretan predlog, u
bojazni da poprimam odlike papagaja. Kad god ste u prilici da umesto
strane reči upotrebite srpsku, učinite to! A ako je nema, pokušajte da
je izmislite. Ko zna, možda će i vaša reč ući u neki budući leksikon.
Uostalom, i smaranje, žurku, neizdrž, bedak smislio je jedan čovek,
poznatiji kao Anonimus.Srpski je predivan jezik, zadivljujućih
mogućnosti. Ograničavamo ga samo mi, sopstvenom skučenošću. Jeste li
primetili da zlopamtilo nema svoj antonim, tj. dobropamtilo? Pitam se
zašto...
Vratimo se na početak. Nemojte stalno nešto
daunloudovati sa interneta, pokupićete virus dok to izgovorite. Prosto
ga skinite. Žurka je ionako uvek zabavnija od ukočenog partija, baj d
vej, uzgred, ima sasvim finu zamenu a što se psovki tiče, za savetima,
verujem, nema potrebe, ima ih sasvim dovoljno!
(Igor Solunac)
Naslov: Srbin po difoltu 
Sre Maj 12, 2010 11:52 am
