Ekocid

Dobro jutro, Srbijo!


[You must be registered and logged in to see this link.]
Utorak - 23.08.2011


Pazite se ljudi u Majdanpeku, stiže nam ekološka bomba, zavikaše nedavno. Priznajem, uplaših se. Zar na opšti haos životni više ni na ono malo vazduha pravo da nemam! Ispostavilo se, međutim, da je ekološka svest bila samo dimna zavesa za lični obračun, ne i stvarna opasnost.



Za sada. No, opšte je poznato da u svetu novinarstva postoje priče i s ove i s one strane. Ipak, etika nas obavezuje da budemo objektivni i na poslu se suzdržavamo od upliva ličnih stavova. Nije mala stvar pustiti informaciju da će se desiti ekološka katastrofa, koja zapravo i nije činjenično utvrđena.
Ne bih hteo da držim čas novinarstva, ali neophodno je za one koji to ne znaju. Za iznošenje takvih informacija potrebno je saslušati sve strane, a to se u ovom slučaju nije desilo. Dakle, moje Majdanpečane ipak ne čeka „ekocid“ i, hvala bogu, preživećemo i eksploataciju „Čoka Marina“. Ceo grad živi i živeće od rada najvećeg i najbogatijeg rudnika. Verujem da ono što su izneli i nezavisni stručnjaci i nadležni u rudniku, čije porodice pokolenjima žive u tom kraju, ipak nisu toliko suicidni da svom gradu, svojim sugrađanima prirede ekološku katastrofu!
Uverili su me da smo za sada bezbedni, ali miran san i moj i vaš biće mi lajtmotiv da ispratim svaki korak i da informacija koja stigne do vas bude pravovremena i tačna. Ne samo kroz priče rudara koji će na ovaj način obezbediti stalni izvor prihoda za sebe i svoje porodice, već i kroz odgovore nadležnih o svim standardima koje treba postići tokom rada i obećanjima koja su data pre početka posla i svakako kroz stalnu saradnju sa stručnjacima koji će pratiti ceo iskop i pokušaje da se pronađe zlato tamo gde ga niko nije očekivao.


Nisam partijaš, nisam ni kontraš, zanima me samo istina onakva kakva jeste, stoga, ne dopuštam da me neko uverava da je objektivi kamera vide bolje od mojih očiju.



Ivan Popović novinar

Oglasite se na [You must be registered and logged in to see this link.]


Predstavljeni rezultati uzorkovanja rude u rudniku „Čoka Marin“ nedaleko od Majdanpeka

Deset grama zlata u jednoj toni rude

Autor: J. B. K.

Majdanpek - Za menadžment na čijem sam čelu ekologija će biti iznad ekonomije - rekao je novinarima generalni direktor Rudarsko topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski ispod potkopa „Sveti Sava“ rudnika zlata na Čoka Marinu. Na prigodnoj konferenciji za medije predstavljeni su rezultati uzorkovanja 1.000 tona rude, od koje se može iskoristiti i više od 10 grama zlata po toni.





- U rudi se nalazi i četiri odsto bakra, ali će se zbog štetnosti koncentrata ta sirovina topiti najverovatnije u Kazahstanu, gde postoji topionica u kojoj se uništavaju štetni elementi iz te rude - kadmijum, živa i arsen - kazao je Spaskovski, dodajući da se neće ponoviti 2003. godina kada je na Bor palo 200 tona štetnih materija, jer je kroz Topionicu u Boru prošla i otrovna polimetalična ruda sa Čoka Marina.

U rudniku Čoka Marin prosečno se nalazi i više od deset grama zlata po toni, a svaki rudnik koji ima dva grama zlata po toni rude smatra se rudnikom zlata. Osim zlata u rudi ima i srebra, bakra, cinka i prema procenama nadležnih iz ovog rudnog ležišta, u narednom periodu, biće dobijeno oko 1.000 kilograma zlata, kao i pet hiljada tona srebra, četiri hiljade tone bakra, 1.000 tona olova i dve hiljade tona cinka. Na osnovu ovoga očekuje se da u narednom periodu dobit od eksploatacije zlata u rudniku „Čoka Marin“ bude i do 50 miliona dolara.

Ekološke aspekte eksploatacije i prerade polimetalične rude iz rudnika zlata u Čoka Marinu predstavila je profesor na Tehničkom fakultetu u Boru, dr Snežana Šerbula, koja je naglasila da će biti primenjeni svi propisi i svi savremeni vidovi zaštite, tako da ni rudari Čoka Marina, stanovnici sela Jasikova u neposrednoj blizini rudnog ležišta, floteri i Majdanpečani, neće biti ugroženi.

Prema rečima direktora Rudnika bakra Majdanpek zlato iz Čoka Marina pomoći će preporodu majdanpečkog rudarstva, jer do sada ispitano rudno ležište, sa svim svojim korisnim metalima, kako je procenjeno vredi oko 90 miliona dolara. Dobit koja će na tržištu biti ostvarena eksploatacijom rude iz Čoka Marina, pomoći će da se u naredne tri godine za eksploataciju pripremi veliko zapušteno majdanpečko rudno ležište bakra „Južni revir“, navodi direktor Mistecić.

Očekuje se da bi nakon dobijanja svih neophodnih dozvola eksploatacija mogla da počne u aprilu iduće godine.

Koliko god bio "ekonomski laik", neke stvari se ne uklapaju u logiku poslovanja RTB-a i RBM-a kada je u pitanju, već izvikana na sva zvona, "Čoka Marin" ? Krenimo redom. Ako je verovati činjenici da će RTB dobiti potpuno novu savrenu, neki kažu najsavremeniju topionicu po svim ekološkim standardima, onda su logična sledeća pitanja:
- Da li bi ovakva buduća topionica svojim standardima odgovara topljenju rude sa rudokopa Čoka Marin?
- Ako zadovoljava, zbog čega se vrlo ishitreno i na prepad nekome žuri da eksploatacija, ovog vrlo malog ali bogatog rudnog ležišta zlatom i srebrom, krene i da se ruda sa ovom rudokopa pretapa u Kazahstanu?
- Da li su naši "stručnjaci" potpuno sigurni da je potpuno ekološki bezbedno, rudu sa ovakvim sadržajem otrovnih i kancerogenih primesa, iskopava, drobi, flotira u Boru ili Majdanpeku a da je jedino najopasnije samo topljenje ove rude, te je zbog toga tope u inostranstvu?
- Podsetimo se da se podaci o sadržaju i količini ležišta Čoka Marin između borskog Instituta i nekih drugih firmi u mnogome razlikuju. Zbog čega se toliko zaratilo između Spaskovskog i Instituta kome se do sada verovalo, a sada se naprasno "zlatni posao" dodeljuje nekome drugom? Zar se Borski i Majdanpečki trudbenici ostavljaju bez ovog posla (ma koliki je mali broj ljudi uključen od strane Instituta u ovaj biznis), već se jedan rutinski posao umesto Borskom Institutu dodeljuje nekim privatnim firmama? Zašto? Zbog čega Institut nije više "podoban" u ovim poslovima?

- Ako je procena da je ukupna dobit od celokupne eksploatacije Čoka Marin 90 miliona dolara(neto ili bruto zarada-nije dorečeno?),RTB se za izgradnju nove topionice zadužuje kreditima koji nisu mali, zašto se ovom zaradom na Čoka Marin ne amortizuju krediti za izgradnju nove topionice?
Veoma mnogo pitanja koja nemaju neka logična objašnjenja? Sveukupna priča oko Čoka Marin je na neki način mistična i sa puno nelogičnosti. Krediti su Borski i Majdanpečki,mi i naša deca ćemo ih isplaćivati decenijama), angažuju se nove firme koje će biti ovlašćeni za analizu i utvrđivanje parametara sadržaja,iskorišćenja, sve do sadržaja u koncentratu koji se šalje na finalnu preradu u Kazahstanu? Ne treba biti mudar i videti da će svi podaci biti dostupni jako malom broju ljudi. Nas su poplašili Ekološkim parametrima. Odakle odjednom toliko brige o Borskim i Majdanpečkim žiteljima? Brige o njihovom zdravlju a gradovi smo sa najvećim procentom obolelih od kancerogenih oboljenja u širom regionu? Čime smo do sada trovani da smo stigli u ovaj stadijum te je sada Čoka Marin "vrlo opasna" za topljenje u našim topionicama? Šta se krije ispod žita? Zlato? Cena mu je dostigla astronomske cene na svetskim berzama, neznamo mi u našim pogonima da pretapamo zlato i srebro. Nikada to do sada nismo ni činili, neiskusni smo, treba nam strano iskustvo u ovome? Sada, ovog trenutka, odmah i ŠTO PRE!?