Karma i porodični odnosi

Naslov: Karma i porodični odnosi Sre Nov 12, 2008 12:25 am

Pored duševnog i telesnog zdravlja, skladni odnosi čine temelj kvalitetnog života. Upravo o odnosima zavisi da li će neka osoba biti srećna ili ne. O odnosima takođe zavisi da li je određena osoba uravnotežena ili ne. Osoba koja izbegava odnose s drugim ljudima ili je većina njenih odnosa loša, ne može se nazvati zdravom osobom. Tako su odnosi i njihov kvalitet vrlo dobro dijagnostičko sredstvo jer direktno ukazuju na stanje u kojem se osoba nalazi. Čovek mora imati barem jedan kvalitetan odnos da bi uopšte mogao početi s bilo kojim oblikom terapijske intervencije. Ukoliko ga nema, neće imati pravi motiv za ostvarenje promene koju donosi terapijska intervencija, neće moći dobiti potrebnu podršku i potvrdu o uspešno izvedenoj intervenciji od bliske osobe iz svoje neposredne okoline, niti će imati odnos kao osnovno sredstvo kroz koje se manifestuje i ostvaruje novonastalo stanje svesti. Tada je bolje da terapijska intervencija započne kreiranjem jednog kvalitetnog odnosa, a tek kad se odnos ostvari osoba može preći na druge vrste rada.

Odnosi predstavljaju izuzetno bitnu dimenziju ljudskog postojanja. Ako malo pažljivije promotrimo šta je to u stvari sam život, doći ćemo do saznanja da je život u svojoj suštini proces koji se odvija između ljudi, odnosno odnos između bića koja činee životni lanac. Ukoliko postoji odnos, postoji i život. Život bez odnosa nije moguć. Kada život sagledamo s nivoa duhovne realnosti, tada postoji direktna povezanost svih oblika života i svih bića koja ga sačinjavaju. Naime, potražimo li zajedničko ime različitim mističnim iskustvima, onda će to biti stanje sveopšteg jedinstva. Bog je sveprisutan i jedan upravo zbog toga što čini samu suštinu svih pojedinačnih životnih formi. Ukoliko kod duhovnog iskustva ne postoji razlika između objekta i subjekta, ukoliko svi pojavni oblici imaju istovetnu suštinu, tada na energetskom i spiritualnom nivou postoji svojevrsna mreža odnosa između svih živih bića. Upravo zato nije moguće ne biti u odnosu - samim svojim postojanjem mi smo već uključeni u mrežu mnogobrojnih odnosa. Čak i u ekstremnim slučajevima kao što je, na primer, spiritualno pustinjaštvo, postoji neka vrsta odnosa koja pustinjaku omogućuje kontinuiran razvoj, a to je odnos između pustinjaka i Boga. Zato odnosi ne moraju nužno postojati samo između telesnih bića. Iako su konkretni međuljudski odnosi najbitnija vrsta odnosa, za mnoge će ljude veoma bitan aspekt odnosa činiti neka vrsta komunikacije s duhovnim bićima. Ono što je ovde bitno jeste da odnosi neminovno postoje i ostvaruju se između svesnih bića, bila ona telesna ili bestelesna.

Svaki je odnos, između ostalog, sredstvo pomoću kojeg bića koja jesu u odnosu ostvaruju svoje ciljeve. Niti jedan cilj na kojem neko radi ne može biti ostvaren isključivo samostalnim naporima. To, naravno, ne znači da treba podilaziti vlastitim slabostima i oslanjati se preterano na druge, odnosno biti zavisan o tuđoj pomoći. To znači da odnosi neminovno postoje i služe kao sredstvo ostvarenja naših ciljeva, hteli mi to li ne. Pomoć drugih ljudi, njihovo usmeravanje, saradnja ili inspiracija omogućiće nam ostvarenje najrazličitijih ciljeva, kako onih dubokih, tako i onih svakodnevnih. Istovremeno, kvalitetna saradnja s drugim ljudima takođe dovodi i do "sinergije", što je pojam koji označava stvaranje novog kvaliteta koji nastaje udruživanjem određenog broja ljudi usmerenih prema zajedničkom cilju. Tako, na primer, zbir energija petoro ljudi nije pet, nego otprilike sedam. Zato se udruženim snagama daleko lakše ostvaruju lični ciljevi.

Neki ljudi možda smatraju da odnosi nisu bitni ili da čak koče individualni razvoj. Premda kod raznih osoba mogu postojati različite sklonosti (prema individualizmu ili socijalizaciji), činjenica je da se ljudi razvijaju na dva osnovna načina:

- kroz samostalan rad na sebi

- kroz odnose s drugim ljudima i zajednicom.

Svim velikim individualistima jednostavno treba publika koja će prepoznati i potvrditi njihova individualna dostignuća. Istovremeno i svakoj će izrazito društvenoj osobi nužno trebati periodi samoće kako bi se pozabavila osobnim potrebama, razvila kreativnost ili uz odmak sagledala zbivanja koja prate njen društveni život. Individualni lični razvoj proverava se i potvrđuje kroz odnose, a neki tipovi odnosa ga direktno potiču. Postoji čitav niz odnosa koje možemo smatrati sredstvom našeg razoja. Izvorna intencija većine odnosa u kojima se nađemo jeste učenje određene lekcije i mogli bismo ih povezati s tri osnovna cilja našeg postojanja kao ljudskih bića. Neki odnosi služe prvom cilju, a to bi bilo duhovno prosvetljenje. Drugi odnosi pomažu našu kreativnu realizaciju. Treći služe našem duševnom pročišćenju.

KARMIČKE VEZE

Popularna novoeonska terminologija uvela je pojam takozvanih "karmičkih veza" u sisteme ličnog razvoja. Taj se pojam koristi pri opisu vrlo različitih tipova odnosa. Ponekad se karmičkom vezom smatra odnos koji ima posebnu dubinu i snagu, nezavisno od njegovog pozitivnog ili negativnog karaktera. Ponekad je reč o srećnoj i ispunjavajućoj vezi koja se uspešno ostvaruje bez prevelikog truda. Ponekad karmička veza osobi nameće određene obaveze i dužnosti koje nije lako ispuniti. Najekstremniji oblik karmičke veze jeste izrazito loš odnos koji snažno opterećuje osobu, stvara joj velike probleme i naizgled ne nudi nikakvo pozitivno rešenje osim dugotrajne patnje. Zajedničko svim tim oblicima odnosa jeste snažan intenzitet, bio on pozitivan ili negativan. No, ja ću karmičkom vezom zvati odnos opterećen negativnim duševnim stanjima i delima koja prema zakonu karmičkog povrata izazivaju odgovarajuće posledice, odnosno probleme. Karmička je veza, naime, opterećena traumatskim iskustvima te neprirodnim oblicima vezanosti koji su se u sadašnju inkarnaciju preneli iz prošlih života. Razlog zbog kojeg se neka negativna iskustva ne otpuste u periodu pročišćenja koje duša prolazi između dveju inkarnacija jeste u lekciji koja leži iza takvog iskustva. Lekcije koje nisu naučene prenose u buduće inkarnacije da bi konačno bile savladane.

Treba znati da su svi odnosi takođe sredstvo manifestacije ljubavi - oni su ljubav u akciji. Sva ljudska bića poseduju potencijal za potpuno ispunjene odnose. Zato je prava pozadina takozvanih karmičkih veza ljubav koja nije do kraja realizovana. Tako se ona ponekad pretvara u mržnju, žudnju, patnju, odnosno najrazličitije druge oblike ljubavnih devijacija. Suština svih međuljudskih odnosa jeste ljubav i ona će se nastojati ostvariti u svojem najčišćem i najizvornijem obliku, pogotovo kad je reč o odnosima s bliskim osobama. Međutim, ukoliko je neko opterećen traumatskim iskustvom i lošim navikama, neće mu biti lako prepoznati ljubav kao izvornu prirodu odnosa, pogotovo onda kada odnos pređe u svoju negativnu suprotnost pa umesto da bude izvorom sreće, postane izvorom velike patnje. Sređivanje odnosa koji su se na bilo koji način pogoršali jedan je od najtežih životnih procesa i verovatno najveći problem s kojim se ljudska rasa u ovome trenutku suočava. Upravo zato ovo polje zahteva posebnu pažnju.

SREĐIVANJE PORODIČNIH ODNOSA

Porodični odnosi jesu temelj svemu što će se događati u životu pojedinca. Zato oni predstavljaju temelj svake terapijske intervencije. Nema ništa misteriozno u sređivanju porodične karme, reč je o izgradnji odnosa koji bi trebali biti utemeljeni na zdravoj međusobnoj povezanosti članova porodice. Umesto da se, kao kod nekih savremenih terapijskih sistema, radi samo na kidanju veza, moje je iskustvo da do samostalnosti i zrelosti članova porodice daleko pre dovodi zdrava i prirodna povezanost, negoli prekid veza koji je obično praćen nadobudnom težnjom prema nekoj vrsti umišljene "nezavisnosti" i "samostalnosti" kojom se samo maskira snažna potreba za porodičnom ljubavlju. Zvuči paradoksalno, ali upravo nas povezivanje oslobađa. Negativne oblike vezanosti svakako treba prekinuti, ali zatim treba obaviti proces povezivanja. Tako je način na koji se većina problematičnih porodičnih odnosa može rešiti upravo proces međusobnog povezivanja članova porodice.

Naime, osnov porodičnih odnosa treba činiti nadlična, bezuslovna ljubav. Ukoliko ne postoji niti jedno drugo životno područje na kojem je moguće ostvariti bezuslovnu ljubav kao jednu od bitnih čovekovih motivacijskih potreba, onda nam uvijek preostaje naša porodica. Ona je, uostalom, tome i namenjena. No, na žalost, naši porodični odnosi nisu uvek takvi. Umesto da prihvatimo članove porodice takve kakvi jesu, mi ćemo ih bespoštedno kritikovati. Kritika, naravno, samo odražava ono što u stvari mislimo o sebi, ali mi toga obično nismo svesni. Prema nekim članovima porodice odnosićemo se isuviše posesivno. Nećemo ih puštati da se sami pobrinu za sebe, nego ćemo se petljati u njihove živote, misleći da znamo šta je za njih najbolje. Prema nekima ćemo se odnositi hladno i rezervisano. U vlastitu decu projektovaćemo svoje neostvarene ambicije. Svoga partnera ćemo terorisati ljubomorom, a roditelje okriviti za negativne osobine koje imamo ili neostvarene životne ciljve. I tako dalje.

Međutim, koliko god nam članovi porodice izgledali nezanimljivo ili opterećujuće, treba se prisetiti da smo ih sami sebi odabrali. Duša prije svoga inkarniranja bira porodicu u kojoj će se pojaviti, kao i porodicu koju će kasnije sama stvoriti. Članovi porodice sasvim će sigurno biti duše s kojima smo se susreli u pređašnjim egzistencijama i s kojima smo prilično snažno povezani. Osobe koje čine našu užu porodicu nisu bilo ko. To su ljudi koje smo odabrali da bismo s njima ostvarili odnos ispunjen bezuslovnom ljubavlju, čak i onda kada tako nešto izgleda nemoguće. Zato će i prepreke ostvarenju ovakvog cilja biti prilično velike. Naime, kada je neki deo naših porodičnih odnosa opterećen negativnom karmom, takvi odnosi u praksi nalikuju više na prokletstvo nego na ideal bezuslovne ljubavi.

No, koje bi bile karakteristike bezuslovne ljubavi? Njene su osnovne osobine prihvaćanje druge osobe onakvom kakva jeste, potpuna podrška njenoj ličnosti, podrška njenim ciljevima i podrška njenoj nezavisnosti. Pored razumevanja i topline, bezuslovna će se ljubav ponekad manifestovati kao napuštanje čvrste vezanosti koja može dovesti i do međusobnog udaljavanja. Tako je bezuslovna ljubav ponekad i nemilosrdna, ali samo ako je posmatramo površno. Naime, ukoliko neki član porodice nije spreman primiti našu ljubav ili je čak u otvorenom sukobu s nama zbog takve naše težnje, treba pribeći taktici udaljavanja. Takvo udaljavanje, međutim, nipošto ne bi smelo biti poslijedica naše uvređenosti, dakle negativne namere, već bi trebalo biti odraz nemilosrdne ljubavi koja se manifestuje kao ne-ljubav ili ljubav u mirovanju. Dobar se deo porodičnih veza u pozitivnom smislu ostvaruje kroz ljubav u mirovanju jer negativna karma ne dozvoljava ništa više od toga. No, i ljubav u mirovanju vodi do pomaka. Pre ili kasnije osobe s kojima smo prekinuli kontakt, zbog toga što nismo željeli učestvovati u negativnom tipu odnosa, shvate poruku. Tada se ne-ljubav obično pretvara u otvoreno izražavanje ljubavi.

Porodični odnosi mogu se posmatrati i kroz prizmu teorije sistema pa će tako svaka porodica predstavljati sistem sastavljen od niza različitih elemenata koji su međusobno povezani i služe zajedničkom cilju. Svaki član predstavlja jedan točkić mehanizma koji zovemo porodica. Zato će se svaka promena u pojedinom članu porodice odraziti na ostale članove te time i na porodične odnose. To znači da će rad na uzrocima karmičkog problema stvoriti novu realnost unutar neke osobe, a njenu će promjenu najpre i najdublje osetiti članovi uže porodice. Oni ponekad reaguju pozitivno na promene koje uoče ili nesvesno osećaju, ali jednako tako često reaguju i negativno, čak i kad je reč o izuzetno pozitivnim promenama. Naime, novi stepen svesti i novi ciljevi koje osoba stvara nakon rada na traumatskom iskustvu odraziće se direktno na ljude s kojima je povezana porodičnim vezama.

Ukoliko se naša promena iz nekog razloga ne sviđa članovima naše porodice, oni će nas pokušati povući nazad, prema staroj realnosti. Ako im ne dozvolimo da nas vuku nazad, mi ćemo morati članove svoje porodice povući napred, a to je ponekad neizvodivo. Treća je mogućnost napuštanje porodice koja nas vuče nazad, odnosno osamostaljenje. Međutim, upravo je povezivanje način na koji je moguće izbeći većinu porodičnih problema koji nastaju našom ličnom transformacijom. Zato je veoma dobro nakon svakog rada na ličnoj transformaciji sebe ponovo povezati s članovima uže porodice. Povezanost donosi čitav niz pozitivnih posledica kao što su:

-obnavljanje prekinute ili površne komunikacije,

-iskrenost,

-otvorenost,

-razumevanje,

-tolerancija,

-prihvaćanje,

-podrška,

-otpuštanje,

-oslobađanje i razdvajanje,

-opraštanje,

-saradnja,

-pozitivan utjecaj (inspirisanje promene),

-izlečenje fizičke ili duševne bolesti.