Majdanpek u medijima

Razrešen zamenik predsednika SO Majdanpek



Autor: J. B. K.

Majdanpek - Ivan Maksimović(SPO) razrešen je, tajnim glasanjem, sa funkcije zamenika predsednika Skupštine opštine Majdanpek. Do razrešenja je došlo na zahtev jedanaest odbornika koji su ocenili da se Maksimović nije držao koalicionog dogovora.
Tako je razrešenjem zamenika predsednika Skupštine opštine započelo prvo ovogodišnje zasedanje majdanpečkog parlamenta kome su prisustvovali svi odbornici.

- O kadrovskom rešenju za zamenika predsednika SO Majdanpek razgovaraćemo narednih dana u vladajućoj koaliciji budući da sa rešenjem ne treba žuriti - kaže zamenica predsednika Opštine Vesna Martinović.
Vladajuću većinu u opštini Majdanpek čine DS, DSS, NS, Ujedinjeni vlasi Srbije i SPO, dok su u opoziciji SRS, SPS i G17 plus.

Eksploatacija se seli sa Južnog na Severni revir


Autor: J. B .K.

Majdanpek - S obzirom na to da su radovi stigli do površine jezera unutar kopa, do kraja ovog meseca i u aprilu Rudnik bakra Majdanpek eksploatisaće rudu sa Južnog revira, a potom će radovi na ovom delu površinskog kopa majdanpečkog rudnika bakra biti obustavljeni. Za dalje kopanje na jugu, kako objašnjavaju odgovorni u RBM, jedina solucija je nov investicioni zahvat na istočnoj strani ovog kopa, ali se ove godine u taj poduhvat neće krenuti.

Da bi se „otvorilo“ 15 miliona tona rude, neophodno je sa tog poteza skinuti 20 miliona tona jalovine, a planom je predviđeno da investiciono raskrivanje zahvata Istok 1 počne iduće godine zbog čega će se rudarska proizvodnja u Majdanpeku u maju preseliti na Severni revir i Dolove 1 i 2, a da bi bio održan kontinuitet otkopavanja, majdanpečki rudari moraće sa severa da uklone milion i po tona jalovine.

- U martu planiramo 600.000 tona raskrivke i proizvodnju 600 tona bakra u koncentratu iz 217.000 tona rude - kaže direktor Rudnika bakra Majdanpek Vitomir Miladinović, navodeći da će, kako bi bio ispunjen planirani obim raskrivke u martu, sa „juga“ na „sever“ prebaciti veliki bager.
- U februaru smo, takođe, jalovinu davali samo sa Severnog revira, ali smo, zbog kvara na oba bagera i vremenskih uslova, nanosi snega dostigli su i dva metra, dali tek 162.000 tona raskrivke. Flotacija je u istom periodu preradila190.000 tona rude sa „juga“, a proizvedeno je 600 tona bakra u koncentratu - objašnjava prvi čovek RBM.
Ruda na Severnom reviru ima 0,306 procenata bakra i siromašnija je od one na jugu. Zato se ocenjuje da nije realno da majdanpečki rudnik, kada se eksploatacija preseli na Severni revir, i dalje mesečno daje 600 tona bakra. Nadležni u ovom kolektivu procenjuju da će od maja proizvodnja biti manja, s tim da se nadaju da ona neće sići na nivo februara prošle godine kada je iznosila samo 380 tona bakra u koncentratu.

Majdanpek - Veliki dužnici majdanpečke Elektrodistribucije, ukoliko ne regulišu svoje dugove, mogu ostati u mraku jer će ekipe distributera početi da skidaju sa elektromreže.
Na ovu nepopularnu meru prinuđeni su jer poslednji obračun za februar pokazuje da od 9.250 potrošača u kategoriji domaćinstva, čak 8.244 duguje za utrošenu električnu energiju. Elektrodistribuciji u Majdanpeku, prema februarskom obračunu, domaćinstva duguju preko 24 miliona dinara.

Majdanpek - Članovi Opštinske organizacije invalida rada imali su priliku da poslednjih nedelju dana , zahvaljujući zajedničkom projektu koji su osim njihove organizacije realizovali i majdanpečki Centar za kulturu i Umetnička radionica UnikatMag, učestvuju u Keramičarskoj radionici. U proteklih nedelju dana polaznici su se upoznali sa osnovama ovog umetničkog zanata i svoje ideje realizovali u delo, u čemu im je pomagala Gordana Mitrovićiz majdanpečkog UnikatMaga.
- Ovo je još jedan projekat u kome učestvuju nevladin, javni i privatni sektor, što je preporuka resornih ministarstava i ujedno poštovanje evropskih standarda u sferi rada i socijalne politike - objašnjava za Danas direktor Centra za kulturu Majdanpek Zoran Mitrović.
Projekat Keramičarske radionice u Galeriji Centra za kulturu finansira Ministarstvo rada i socijalne politike, a nastali radovi moći će da se vide na izložbi koja je planirana za drugu polovinu aprila.

Humanitarna pomoć iz Italije



Autor: J. B. K.

Majdanpek - Da naši ljudi u inostranstvu ne zaboravljaju zemlju i kraj iz koga su otišli, većnekoliko godina potvrđuje i Majdanpečanin Šefik Hoti koji živi i radi u Italiji. Brigu o gradu i opštini iz koje je otišao pokazao je prikupljanjem i dopremom humanitarne pomoći namenjene pre svega ovdašnjim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, ali i pojedincima kojima je pomoćpotrebna.
Tako je i ovog puta zahvaljujući Šefiku Hotiju iz Italije stigao peti kontingent humanitarne pomoći:
- Pomoćje ovoga puta prvenstveno namenjena obdaništu i u pitanju su namirnice. Osim toga tu su i bolnički kreveti za zdravstvene ustanove, invalidska kolica, pelene za odrasle i garderoba - kaže koordinator akcije u Majdanpeku Nebojša Rodić, dodajući da će ova humanitarna pomoćdo korisnika stići kada bude završena provera higijenske ispravnosti i carinske formalnosti.

RTB i FBC ugovorili posao vredan dva miliona dolara mesečno



(BIZNIS )

Livnica Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor" i Fabrika bakarnih cevi (FBC) iz Majdanpeka potpisali su ugovor o isporuci 8.000 tona bakarnih trupaca godišnje, a vrednost posla je dva miliona dolara mesečno, piše na sajtu RTB-a.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako je navedeno, ovo je prvi posao borske "Livnice" nakon što je pre tri meseca prekinuta proizvodnja zbog nepostojanja tržišta.
Generalni direktor RTB "Bor" Blagoje Spasovski kazao je da će livnica početi da radi u prvom kvartalu ove godine i da je time ispunjeno obećanje dato radnicima.
On je dodao da RTB-u sada predstoji izbor najbolje tehnologije za novu topionicu da bi što pre počela njena izgradnja na osnovu robnog kredita isporučioca opreme.
Fabrika bakarnih cevi bila je sastavni deo RTB "Bor", ali je nakon privatizacije njen većinski vlasnik postala švajcarska firma "Alpina grup", na čijem su čelu ruski biznismeni.

Jedanaest opština lakše do fondova EU

| J. B. K.

Majdanpek - Majdanpečka opština jedna je od onih sa područja istočne Srbije, koje su sa beogradskom konsultantskom kućom Euroconsult i koordinatorom investitora iz Nemačke i Evropske unije potpisale ugovor o saradnji u oblasti komunalne infrastrukture.
Zahvaljujući ovom ugovoru, opštinama potpisnicama za realizaciju projekata iz domena komunalne infrastrukture biće olakšan pristup fondovima EU, a naročito onima iz Nemačke. Ugovor je potpisan na period od tri godine, a potpisali su ga predstavnici opština Negotin, Bor, Kladovo, Majdanpek, Sokobanja, Knjaževac, Boljevac, Žagubica, Veliko Gradište, Ćuprija i Paraćin.

Potraga za nestalom ženom

Blic četvrtak, 8. januar 2009. | S. V.

MAJDANPEK - Policija u Majdanpeku raspisala je potragu za Milankom Vladić (27) iz sela Topolnica kod Majdanpeka.
Njen nestanak prijavila je majka Ljubica 21. novembra prošle godine. Milanka Vladić, samohrana majka dvoje maloletne dece, poslednji put e viđena u selu Mosna. Prema rečima majke Ljubice, od tog dana ne samo da se nije pojavljivala već nije odgovarala ni na pozive na mobilni telefon. Ljubica je policiji ispričala da je Milanka jako vezana za decu i da je brinula o njima, što je i bio razlog da prijavi nestanak.
U potrazi raspisanoj za Milankom Vladić navodi se da je reč o osobi visokoj oko 160 centimetara, mršavoj, prave kestenjaste kose i očiju, koja je prilikom nestanka bila u crnoj kožnoj jakni, plavim farmericama i crnim patikama.
Mnogi od meštana koji poznaju Milanku u prvi mah su pomislili da se ona u potrazi za boljim životom udala negde u okolini, računajući da kada se sredi, preuzme i decu. Međutim, kako se već dugo ne javlja, mnogi se pitaju da Milanka nije kidnapovana.

Majdanpek dobio socijalni plan do 2013.



Autor: J. Bajdić Krečković

Majdanpek - Strateški plan za socijalnu politiku opštine Majdanpek za period 2009 - 2013. godina rezultat je zajedničkog rada Odeljenja za privredu opštinske uprave, Centra za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, opštinskih javnih službi, zainteresovanih privrednih subjekata i bezmalo svih nevladinih organizacija.
Ovaj novi dokument, kojim se prvi put pružaju smernice razvoja socijalne politike u narednih pet godina, nakon javne rasprave, na kojoj inače nije bilo bitnijih primedbi, našao se i pred odbornicima lokalnog parlamenta u Majdanpeku. Zajednički rad omogućio je ne samo zastupljenost svih segmenata tokom izrade, veći definisanje prioriteta na osnovu sagledavanja potreba i mogućnosti opštine, rekla je šefica Odeljenja za privredu Biljana Vasilijić, obrazlažući odbornicima Strateški plan za socijalnu politiku.
- Ovim strateškim planom stvara se osnova da se na sistemski i odgovoran način pristupi zadovoljenju socijalnih potreba građana uz racionalno korišćenje sredstava iz budžeta opštine, ali i mogućnost pribavljanja sredstava iz drugih izvora - istakla je Biljana Vasilijić.
Za razliku od javne rasprave u kojoj na Strateški plan socijalne politike nisu iznete značajnije primedbe, njih je od strane odbornika SPS i SRS bilo na sednici opštinske skupštine i one su se u osnovi odnosile na to što ovaj dokument ne nudi rešenje problema, iako u samom Strateškom planu socijalne politike piše da on predstavlja samo polaznu osnovu održivog razvoja socijalne politike. Ovaj je dokument, kao i programi rada pojedinih javnih preduzeća, ustanova i javnih službi čiji je osnivačlokalna samouprava, dobio podršku većine prisutnih odbornika
Odluka o prestanku važenja odluke o stipendiranju učenika i studenata koja je takođe usvojena na sednici SO Majdanpek, ne znači istovremeno i da se stipendije ukidaju, većda novih stipendista nema sve dok se ne promene propisi koji će omogućiti da opštine stipendiraju učenike i studente. Naime, Ministarstvo finansija je lokalnim samoupravama preporučilo da obustave dodelu novih stipendija, s tim da se po većzaključenim ugovorima završi stipendiranje učenika i studenata. Prema tome 31 postojeći stipendista opštine Majdanpek , koliko ih je u školskoj 2008/09. godini, primaće stipendije do završetka školovanja pod uslovom da redovno upisuju naredni razred odnosno godinu studija. Novina je i to što će učenici čiji je prosek preko 4,5 i studenti sa prosekom većim od 8 primati stipendije koje će biti veće za 30 do 35 odsto od ostalih stipendista koji takav uspeh nemaju i čije će stipendije biti oko sedam hiljada dinara.
Lokalni parlament u Majdanpeku na svom zasedanju prihvatio je i Program optimalne organizacije auto-taksi prevoza prema kome je za majdanpečku opštinu to 25 vozila i isto toliko taksi mesta.

Ma koga ili čega , ....

Mislis, koga ili sta?

Mislim svega..

Samo baci na "ignore" i uzivaj u sebi samom.
Poput mene

Još četiri opštine bez veb-sajta



28. maj 2009. | 15:35

Izvor: EMportal


Devet opština u Srbiji dobilo je svoje veb-prezentacije na internetu, čime je broj opština koje nemaju nikakvu vidljivost na globalnoj mreži smanjen na četiri, saopšteno je danas na konferenciji za novinare u Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO).




Izrada veb-sajtova za opštine Bajina Bašta, Ćićevac, Majdanpek, Sečanj, Trgovište, Plandište i Priboj rezultat je prve faze projekta izrade internet prezentacija opština koje nisu bile prisutne na Internetu, a koje je sprovedeno u saradnji Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, Republičkog zavoda za informatiku i Internet i SKGO.
Pošto su beogradska opština Rakovica i opština Rača u međuvremenu same izradile svoje veb-sajtove, broj lokalnih samouprava koje nisu predstavljene na internetu smanjen je sa 13 na četiri.
Damir Baralić, direktor Republičkog zavoda za informatiku i Internet, rekao je da očekuje da će i preostale opštine - niška opština Crveni krst, Preševo, Crna Trava i Nova Varoš “koje su takođe kontaktirane, ali nisu pokazale interesovanje” uskoro biti predstavljene na internetu, čime će biti kompletirana prva faza projekta.
Druga faza projekta predviđa organizovanje obuka zaposlenih u opštinama, koji će biti zaduženi za održavanje i ažuriranje novih internet prezentacija i počeće od juna.
Izradi sajtova prethodilo je procena dostignutog nivoa informaciono-komunikacione infrastrukture lokalnih samouprava u Srbiji. Projekat je u vidu ankete, obuhvatio gotovo sve opštine u Srbiji, a analizirano je, između ostalog, stanje servisa elektronske uprave, stanje infrastrukture i ljudski resursi.
Veliki zaostatak u procesu informatizacije uočen je kod grupe od oko 15 odsto opština, mahom nerazvijenih, koje nema elektronske servise, infrastrukturu, niti stručni kadar koji bi se bavio održavanjem i njima je bila posvećena prva faza projekta.
Istraživanje je pokazalo da je mali broj opština, između 15 i 20 odsto, svoju elektronsku upravu doveo na drugi nivo, koji obuhvata preuzimanje dokumenata i redovno ažuriranje izloženih informacija. Ostale opštine imaju servise do prvog nivoa, koji obuhvata predstavljanje informacija o opštini i njenim uslugama na internetu.
Mali broj opština, uglavnom beogradskih, daje mogućnost on-lajn podnošenja obrazaca, koji odgovara nivou tri razvijenosti servisa elektronske uprave.
Kad je reč o tehničkoj opremljenosti, istraživanje je pokazalo da sve opštine imaju pristup internetu, a veliki broj poseduje dovoljan broj računara, mrežne opreme za osnovne potrebe.
U velikom broju opština i gradova, međutim, nema adekvatnog osoblja zaduženog za IT poslove, a procenjuje se da četvrtina opština ima adekvatnu IT službu.

24/05/2009 19:14 | Majdanpek
Predstavljeni rezultati istraživanja Resurs centra Majdanpek o problemima mladih


Narkomanija, nezaposlenost i dosada



Autor: J. B. K.

Majdanpek - Prema rezultatima istraživanja Resurs centar Majdanpek, 26 odsto mladih u ovom kraju kao svoj najveći problem prepoznalo je narkomaniju, 12 procenata smatra da je najveći problem nepostojanje kulturnih i drugih dešavanja, isti procenat kaže da je to nezainteresovanost mladih, dok je sedam odsto kao glavni problem navelo dosadu.
set_font_size();


[You must be registered and logged in to see this link.]

O velikoj prisutnosti dosade govori i podatak da je čak 74 procenta mladih koji su završili redovno školovanje nezaposleno.
Nešto više od četvrtine ispitanika smatra da je monotonija najveći problem i mladih na selu, što govori o nepostojanju mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih, kako u gradskoj tako i u seoskim sredinama. O nepostojanju mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena govori i podatak da se 54 odsto mladih okuplja u kafićima, te ne čudi da bi se čak 63 odsto mladih odselilo iz opštine, dok bi 23 procenta razmislilo o tome, a samo 14 odsto bi tu ostalo.
- Podaci govore o pasivnosti i nezainteresovanosti mladih da se uključe u bilo kakve aktivnosti, ali i o nepostojanju adekvatnih načina da mladi bilo kako utiču na promenu stanja - navodi Sonja Jovanović iz Resurs centra.
Poražavajući su podaci o procentu mladih koji puše, konzumiraju alkohol i narkotike. Naime, gotovo polovina ispitanika smatra da između 50 i 75 odsto njihovih vršnjaka puše, a alkohol povremeno konzumira 66 procenata mladih. Istraživanje pokazuje da mladi misle da oko 62,74 procenta njihovih vršnjaka koristi marihuanu, 18,06 procenata tablete, 13,7 odsto sintetičke droge , dok 8,36 odsto koristi heroin ili kokain.

E a pazite sad ovu vest.


02/06/2009 20:11 | Majdanpek
Kako će, zahvaljujući projektu majdanpečkog Resurs centra, smanjiti troškove za javnu rasvetu


Vremenski releji štede i novac i struju



Autor: J. B. Krečković

Majdanpek - Osvetljene ulice i gradski trgovi u današnje vreme jesu potreba, ali i veliki trošak. Posebno u manjim mestima gde računi za javnu rasvetu imaju značajan udeo u budžetima mesnih zajednica koje su najčešće zadužene za održavanje i plaćanje javne rasvete.
- Od sopstvenih prihoda troškovi javne rasvete u budžetu Mesne zajednice Donji Milanovac učestvuju i preko 50 procenata - kaže za Danas Draško Ćetković, prvi čovek Donjeg Milanovca, ukazujući i na male i nedefinisane fondove za plaćanje ovih obaveza.
Donji Milanovac osvetljava 111 kandelabara i 164 svetiljke, a februarski račun za utrošenu električnu energiju iznosi nešto više 241.000 dinara. U Majdanpeku ima 246 kandelabara i 279 svetiljki, a u februaru je račun iznosio 221.500 dinara, dok je u selu Mosna, koje ima 130 kandelabara, februarski račun za struju bio 42.000 dinara. Ova tri naselja obuhvaćena su projektom majdanpečkog Resurs centra kojim će ugradnjom vremenskih releja biti ostvarena ušteda i u potrošnji energije i sredstava.
- Ugovorom koji smo potpisali sa Agencijom za energetsku efikasnost predviđena je nabavka stotinu vremenskih releja, uređaja koji bi isključivali pojedine svetiljke javne rasvete u Majdanpeku, Donjem Milanovcu i Mosni u vreme kada saobraćaj nije frekventan i nema mnogo ljudi na ulicama - objašnjava Boris Ilijevski iz majdanpečkog Resurs centra .
- Ova inicijativa Resurs centra Majdanpeka značajna je i dobrodošla jer će omogućiti uštedu električne energije, posebno u zimskom periodu kada je izraženija potrošnja, a sredstva koja budu ostvarena ovom uštedom moći će da se korisno upotrebe i za druge namene - smatra Draško Ćetković.
Od polovine ove godine obavezu staranja i plaćanja javne rasvete, koja je do sada bila u nadležnosti MZ Donji Milanovac, treba da preuzme majdanpečko Javno preduzeće za puteve i građevinsko zemljište.

Kad su postavljali bandere sa toliko sijalica odgovarlo im je jer su se ugrađivali na svaku , sad sami iznose na svetlo dana svoj prljav veš na koji im je od samog početka skretana pažnja da nije ispravno to što rade. Stvarno neko treba da odgovara za ove troškove, sad novi treoškovi koji će uvesti uštedu , šio mi ga Đura, samo da otmu još novca iz budžeta dok ih ne skinu... Ua lopovi.

Objavljen javni poziv za prodaju Zlatare Majdanpek


Početna cena 4,65 miliona evra



Autor: J. B. K.

Majdanpek - Zlatara Majdanpek, koja je organizaciona celina Industrije za preradu metala Majdanpek, biće ponuđena na prodaju 26. juna, za kada je u Agenciji za privatizaciju zakazano javno nadmetanje, po početnoj ceni od 4,65 miliona vera.
set_font_size();


U javnom pozivu koji je objavila Agencija za privatizaciju navodi se da majdanpečka Zlatara u samom Majdanpeku ima 9.018 kvadrata proizvodnih pogona, centralni magacin površine 1.029 kvadratnih metara i poslovni prostor u Beogradu od 547,23 kvadrata.

Osim ovoga imovinu Zlatare Majdanpek čini i deset lokala ukupne površine 625 kvadratnih metara, s tim što su dve prodavnice površine 76,5 kvadratnih metara u centru Beograda u statusu privremene gradnje, jedna od 85,6 kvadrata je u Podgorici, a preostale u Nišu, Knjaževcu, Valjevu, Boru, Zaječaru, Požarevcu i Majdanpeku.
U javnom pozivu se takođe navodi da od 4,65 miliona evra, kolika je početna cena, 3,1 milion čini zaliha materijala, sitnog inventara, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi.
Budući vlasnik Zlatare Majdanpek imaće obavezu da nastavi da se bavi proizvodnjom nakita najmanje pet godina od potpisivanja ugovora o privatizaciji, te da na neodređeno vreme zaposli 344 radnika koliko, nakon tri sprovedena socijalna programa, sada zapošljava ova fabrika. Ovo je, inače, treće javno nadmetanje za prodaju Zlatare Majdanpek, budući da su prethodna dva bila neuspešna.

Težak incident u okolini Majdanpeka

Pivskim flašama pretukli igrače

Autor: S. Trifunović - S. vukašinović | 12.06.2009. - 04:59

Bor - Fudbaleri Slatine iz istoimenog sela kod Bora optužili su kolege iz FK Majdanpek da su ih zajedno sa navijačima brutalno pretukli. Oni tvrde da su navijači i igrači FK Majdanpek pred utakmicu Slatine protiv Radničkog u Klokočevcu kod Majdanpeka razvalili vrata svlačionice i počeli da ih tuku i gađaju pivskim flašama. Treneru Slatine su polomljena dva zuba, jedan od igrača završio je sa potresom mozga, drugi sa hematomima na glavi, a većina ima ogrebotine i modrice.

[You must be registered and logged in to see this image.] Zaradio posekotine: Miloš Stanojević - Treneru polomljeni zubi: Dejan Pavlović

Na licu trenera Slatine Dejana Pavlovića jasno se vide tragovi nasilja. Njemu je jedan od huligana polomio dva zuba.
- Ušao sam sa momcima u svlačionicu pola sata pre utakmice kako bismo se presvukli i dogovorili taktiku. Bilo nam je sumnjivo da nas nije dočekao niko od domaćina, nije bilo redara, a ni policije. U jednom trenutku desetak huligana iz Majdanpeka u društvu fudbalera iz tog grada razvalili su vrata svlačionice i počeli da nas šutiraju, udaraju pesnicama i gađaju flašama. Neko je polomio pivske boce i naneo ubode nekolicini igrača - kaže Pavlović.
Prvotimac Slatine Ivan Mrašić je od udarca flašom dobio blaži potres mozga, Ivan Mladenović prošao je sa hematomima na glavi i zadobio više ogrebotina, a Aleksandar Maletić i Milan Dimitrijević od srče imaju ožiljke na leđima. Slične povrede zadobili su i fudbaleri Nenad Merdžić i Miloš Stanojević.
Da će doći do sukoba pretpostavljalo se već nekoliko nedelja kada je postalo jasno da će FK Majdanpek ostati na drugom mestu na tabeli, a da će se u viši rang plasirati Slatina.
- Videli smo da je pre naše utakmice stigao autobus sa navijačima i fudbalerima Majdanpeka koji su se vraćali sa gostovanja. Bili su pijani, nosili su flaše sa pivom i dobacivali nam. Iako ranijim pretnjama nismo pridavali značaj, ipak smo pre utakmice obavestili policiju u Boru. Međutim, policija je iz Majdanpeka došla tek sat vremena nakon incidenta - kaže Pavlović.
U policiji saznajemo da su protiv više navijača i fudbalera iz Majdanpeka podnete krivične prijave, a disciplinska komisija je čak sedmorici fudbalera odredila doživotnu suspenziju.
- U zakazano vreme za početak utakmice gostujući igrači pojavili su se krvavi, izgrebani, sa polomljenim zubima i okrvavljenim nosevima, tako da sam procenio da nema uslova za odigravanje utakmice iz bezbednosnih razloga, budući da nije bilo policije - kaže Miodrag Milić, glavni sudija ovog meča.
Dragan Karamančić, delegat utakmice, kaže da incident nije video, a da su policajci stigli kada je utakmica trebalo da počne i od svih uzeli izjave.
Vukomir Perić, generalni sekretar Fudbalskog saveza Bora, kaže da je takmičarska komisija utvrdila da FK Radnički nije odgovoran za incident i najavio kazne za napadače.
Goran Antić, predsednik FK Majdanpek, kaže da klub nije vodio navijače na svoju utakmicu, a pogotovo ne u Klokočevac. On je rekao da vinovnici moraju biti najoštrije kažnjeni, klub je osudio incident i naveo da ukoliko se utvrdi da je neko od njihovih igrača učestvovao u tuči, oni neće više imati mesta u klubu.

Rudarsko-topioničarski basen Bor


Nova topionica uslov za kredit



Autor: J. B. K.

Bor - Čelni ljudi Rudarsko-topioničarskog basena Bor i opština Bor i Majdanpek u Boru razgovarali su sa predstavnicima Svetske banke o kreditu namenjenom za projekte otklanjanja zagađenja iz pogona borskog kombinata bakra, kao i za socijalnu podršku i zapošljavanje.
set_font_size();


[You must be registered and logged in to see this link.]

Kako prenosi služba informisanja RTB Bor, Frenk van Vojerden i Nikola Ile iz Svetske banke obećali su generalnom direktoru borskog basena Blagoju Spasovskom i predsednicima opština Bor i Majdanpek, da će odobrenih 40 miliona dolara kredita Svetske banke biti utrošeno za ekološke projekte i zapošljavanje i socijalnu podršku, ali je uslov da do 16. decembra 2009. Srbija reši status topionice kao najvećeg zagađivača životne sredine u Boru.
Inače, ratifikacijom ugovora u Skupštini Srbije, krajem prošle godine, sredstva Svetske banke postala su operativna. U međuvremenu, ukazala se potreba da pojedini planirani projekti budu promenjeni. Naime, iz ekoloških razloga, kako kažu u RTB Bor, korisnije je investirati u popunjavanje starog površinskog kopa jalovinom gde ima mesta za 400 miliona tona, umesto gradnje novog kolektora flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj. Smatra se, takođe, da je umesto u sanaciju Šaške reke potrebnije investirati u ispumpavanje 20 miliona kubika kisele vode iz površinskog kopa u Majdanpeku i u rekultivaciju dela kopa pored Majdanpeka.
Kako Danas saznaje, predstavnici Svetske banke složili su se sa predloženim izmenama projekta pod uslovom da ih usvoji Vlada Republike Srbije, što je samo jedan od uslova da kredit Svetske banke po njenim standardima zadovolji ciljeve projekta.

A na konto prethodnog članka u novinskom izdanju evo i jednog zanimljivog kometara...

Sudbina gen. dir. RTB-a Blagoja Spaskovskog direktno zavisi od pocetka izgradnje nove tehnologije u Topionici. Ako se krene ubrzo, njegova popularnost u gradu i Ministarstvu energetike i rudarstva ce naglo porasti. U suprotnom, ako se i dalje prolongira, sindikalci ce zatraziti njegovu smenu. I sudbina ministra Dinkica takodje od toga zavisi. Ili ce “odresiti kesu”, ili ce Spaskovski i sindikalci opet zatvoriti saobracaj na autostradi kod Paracina i ostati tamo do njegove smene.
Spaskovski je vencao Sainovica i u vreme komunista i SPS-a “zario i palio” po Boru i RTB-u, kao jedan od osnivaca SPS-a u Boru. Posle Petog oktobra je presao u Socijaldemokratiju. Isforsirao je Ljiljanu Nestorovic do polozaja poslanice i licne sekretarice preds. Socijaldemokratije, gen. Vuka Obradovica. General je kao jedini kandidat za ministra za organizovani kriminal dobio obimnu dokumentaciju da je Genex u vreme Savicevica “zaturio” preko milijardu dolara. Umesto “Afere Genex” doslo je do cuvene “Felacio afere”. Gen. Obradovic je otisao u politicku istoriju i prevremenu smrt, Liljana je presla u Karicevu stranku, Spaskovski se vratio u SPS, a Srbija je zapocela povratak u Cetvrti oktobar. Ministarstvo za organizovani kriminal DOS-ovi ministri vise nisu ni spominjali, pa je ucinjen prvi korak u likvidaciji premijera Djindjica.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora

“Valentino“ u Majdanpeku

Lj. T, 02.07.2009 20:30:21

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
NAKON što je slovenačka firma „Laser Bled“, iz Ljubljane, na licitaciji, po ceni od 4,6 miliona evra, kupila Zlataru „Majdanpek“, najvećeg srpskog proizvođača nakita, novi vlasnici sklopili su ugovor po kojem će dizajn za nove modele nakita koji će se proizvoditi u majdanpečkoj fabrici raditi svetski poznati
dizajneri iz firmi „Versače“ i „Valentino“.
Ovo je za „Novosti“ potvrdio Mark Kavčić, direktor „Laser Bleda“.
- Sa firmom „Samra“, iz Dubaija, čije je zaštitno lice Paris Hilton, a koja je glavni distributer zlatnog nakita za Afriku, već smo dogovorili prodaju veće količine naših proizvoda - kaže Kavčić. - Takođe, pregovaramo i sa partnerima iz Evropske unije i SAD o plasmanu naših proizvoda u te zemlje.
Kavčić napominje i da investicija u osavremenjivanje proizvodnih pogona, kao i renoviranje 41. prodajnog objekta Zlatare „Majdanpek“ u zemlji i inostranstvu, neće biti manja od 10 miliona evra.
- Ukoliko želimo da „Zlatara“ povrati nekadašnju slavu i da u budućnosti mesečno proizvodi 200 kilograma nakita, koliki je njen optimalni kapacitet, ovo je minimum koji moramo da investiramo - naglašava direktor „Laser Bleda“.
Zlatara „Majdanpek“, koja je deo Industrije za preradu metala „Majdanpek“, zapošljava 344 radnika.

HIGIJENA ZLATA
OSNOVNI biznis kojim se, od 1991. godine, bavi „Laser Bled“ je čišćenje poslovnih objekata. Kavčić, međutim, naglašava da je to samo jedan od poslova koji obavlja njegova firma, uz napomenu da su u njihovom vlasništvu i prodavnice za prodaju nakita i bižuterije.