Ko su Srbi i kako nam se piše ... ?

Naslov: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Pon Sep 07, 2009 10:42 pm

Žilava je srpska nada

• Ko su Dinarci • Srpsko pismo “srbica” prvo pismo na Planeti – starije šest hiljada godina od Hrista • Kako Srbi da sačuvaju Kosmet • Šta je uzrok naše sudbine i kakve nam još zavere pripremaju vladari iz senke • Ko je Hrvatima dao licencu za ubijanje Srba • Da li će se Hrvatska graničiti sa Rumunijom • Mogu li Srbi obnoviti svoju obaveštajnu službu u Evropi • Zašto rasrbljavanje Evrope traje osam hiljada godina.

– Duga je to priča... Moram da krenem od autohtone “Dinarske rase”, visoke, sa kukastim nosem... To su pretežno Srbi ili su to bili.

– Niko ne osporava da je “Dinarska rasa” nastala na ovom tlu. Niko ne osporava da su to pretežno Srbi, a u isto vreme nam poturaju priču da smo mi došljaci. Kada kažem “pretežno” mislim da su ovi Dinarci pod uticajem Vatikana postali i Hrvati, Crnogorci, Slovenci, a pod uticajem istorije Bugari, Spartanci, Makedonci, Rumuni... Dinarska rasa pokriva liniju od područja Alpa do Karpata, a onda na jug do Anadolije i ostrva između današnje Grčke. Nekada nije postojalo Jadransko more, pa je ta Dinarska rasa nastala i na Apeninskom tlu, današnja Italija. Ti Dinarci se nazivaju Vendi i Veneti na severu i Etrurci na jugu. Glavni gradovi severa bili su, a i danas su Milan, a po Vendima Venecija. Na jugu su bili gradovi Cera i Gorčin, na čijim su temeljima potomci Trojanaca stvorili Rim. Promenom klime ti Dinarci, pelasti(pelast), tako se zvao Balkan, su se spuštali na jug. Oni su sa sobom nosili svoje pismo “srbicu” koju danas zovu i “vinčansko pismo” i “etrursko pismo”. O tome je dosta pisao dosta pokojni profesor Pešić. To pismo “srbica” je naša današnja “ćirilica”... Ćirilo i Metodije su “otkrili” ono što je bilo otkriveno 6.000 godina pre Hrista. Njihovo navodno otkriće je plagijat “srbice” koje je prvo pismo na planeti Zemlji i do dana današnjeg je najsavršenije – fonetsko pismo.
– Pelaste koji se spuštaju kopnom na Malu Aziju i na Bliski istok, gde naseljavaju prostor... Prelaz preko mora između Evrope i Azije i danas se naziva Dardaneli, po jednom nazivu ovih naših predaka, Dardanci.

Ovi Balkanci, Dinarci, dardanci, Pelasti naseljavaju današnju Siriju, Irak, Liban i oni su Sefardi u Izraelu.
– Državu Izrael stvorili su Feničani kao vazalnu državu, jer su im divlja jevrejska plemena napadala karavane. Feničani su držali Rutu između Egipta i Vavilona i država koje su ga nasleđivale. Da bi lakše kontrolisali te pljačkaške akcije stvorili su im državu i instalirali su im svog agenta za kralja... Bio je to Dinarac Da-VID. Feničani su došli sa Balkana. Oni su, kao što rekoh, Dinarci. Njihovo pismo je proizašlo iz srbice. Protivnik ove tajne operacije bio je drugi Dinarac (Srbin) po nadimku Sisoje. Da-VID (David), (Vid je staro srspko božanstvo) je imao prvo iskušenje kao kralj novoformirane države, trebao je da stekne ugled među Jevrejima. Sukob Davida sa Sisojem možda je bio i fingiran uglavnom Sisoje i David su se dogovorili da rat zamene dvobojem. Umesto Sisoja koji je bio star borio se njegov predstavnik, egzemplar visokih Dinaraca, čovek sa planine Golije, koga su zvali Golijat. Kraj svi znamo, David je praćkom oborio Golijata i tako stekao ugled.

David i kasnije Solomon bili su vazali Feničana i dobro plaćeni da kontrolišu pljačkaške pohode Jevreja. U okviru patronata nad ovom dinastijom, Solomonu je podignut dvorac i hram za verske obrede. Mecena je bio kralj Feničana Hiram, a graditelj tog hrama je bio njegov imenjak Hiram Abif, koga su Jevreji hteli da iskoriste kako bi došli do većih nadnica, pa si ga na kraju i ubili, otkrivajući nam svoju šifru.
Elem, kada je Aleksandar Karanović (Aleksandar Veliki) isto Dinarac pošao putem osvajanja svojih predaka, došao je do Jerusalima. Jevreji, skloni kompromisu, otvorili su mu vrata grada i dozvolili mu da činodejstvuje u “Solomonovom hramu”. Kao gest poltronstva ili mudrosti, te godine su svoj muškoj deci, koja su se rodila – dali ime Aleksandar. Veliki Aleksandar je došao i pred feničanske gradove Tir i Sidon, koji nisu želeli da mu se poklone, pa ih je on razorio i veliki deo naroda pobio. Podsetio bih, da su Feničani već tada, imali svoje trgovinske ispostave svuda po Mediteranu, a da su glavne bile Kartagina i Marselj. Razaranjem države Fenikije ovaj narod se vremenom priklonio jevrejskoj veri. Da pojasnim i Kartaginjani su vremenom postali “Jevreji”, a oni su kasnije otišli u Španiju gde su od njih nastali Sefardi... znači, i Feničani i Kartaginjani su Dinarske rase, znači Srbi, koji su primili jevrejsku veru – a od njih su nastali španski Jevreji – Sefardi, koji pišu i govore jezik “ladino”.
Aškenazi (Hazari) koriste kroz istoriju jezik koji zovu “jidiš“. To je dokaz da ni Sefardi, ni Aškenazi nisu Jevreji po genetici, već po opredeljenju, jer da su Jevreji oni bi govorili hebrejski. Jevrejstvo je politička i ideološka odrednica, manje verska, jer možete biti to iako niste vernik. Za mnoge ljude to je profesija. Da zaključimo, oni što se predstavljaju imenom Jevreja stvarni su gospodari novca i političke moći. Oni iz senke vladaju političarima svih opcija, oni su tužioci ali i sudije svetu. Oni određuju šta je dobro,a šta loše. Protiv njih je kažnjivo reći bilo šta oni samo vole pohvale i sažaljenja.
– Sefardi su se vratili na Balkan, jasno su se deklarisali kao Srbi – Mojsijeve vere i većinom su dali veliki doprinos razvoju svoje nove-stare otadžbine – Srbije. Napomenuo bih da su mnogi Sefardi bili veliki junaci u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Lično mislim da bi u ovom trenutku poboljšanje odnosa sa Sefardima, današnjim Izraelcima, bio ključ za boljitak Srbije. Izrael je izdat od američkih Hazara i lagano ga puštaju niz vodu. Hazari će u budućnosti obnoviti Hazariju, a Sefardi maštaju da se vrate na Balkan odakle su rodom.
Deci dati i pomagati
– Naši problemi jednim delom nastaju iz srpskog mentaliteta koji je velikim delom “Dinarski”. Daću vam primer: kada Srbinu dođe sin iz vojske, on ga zagrli, odvede na imanje ili fabriku i tamo mu kaže: “Sine, sve će ovo biti tvoje kada ja umrem”. A šta radi Jevrejin u takvoj situaciji? On zagrli sina i kaže mu: “Sine, sve je ovo tvoje, jaću ti pomagati”. Gde je razlika? Srbinov sin će nastaviti očev posao ako je spretan i pametan, a sin pomenutog Jevreja odmah nastavlja očev posao uz njegovu podršku. Znači, svaki Srbin kreće od nule, a Jevrejin se oslanja na oca, dedu, pradedu. Jevrejska formula je bolja, jer otac daje iskustvo, veze i kapital, a sin energiju i invenstivnost. Udruženi oni su sila. U isto vreme sin shvata da je otac vladar iz senke i usvaja to iskustvo koje prenosi na drugo pokolenje, ali i na praktičan život – politiku. Poenta je da mi Srbi počnemo da mislimo ekonomski i vremenski unapred. Moramo da planiramo budućnost porodice i države. Da bi to postigli potrebno je da znamo cilj i da za taj i takav cilj unapred stvaramo veze. Taj pristup je važan i za porodicu ali i za državu. Naš cilj mora biti da u budućnosti ostvarimo savez srpskih država a da u isto vreme očuvamo ono što imamo.
– Najvažnije je da se ne predamo u svom srcu i u svojoj duši. Pogledajmo kako su sličan problem rešili Jevreji, Hrvati i Albanci. Jevreji su se skoro dve hiljade godina pozdravljali sa rečenicom “Dogodine u Jerusalimu”. Zatim su uz pomoć osvajanja tadašnjih centara moći – iznutra, došli do cilja. Proterali su Palestince, naterali Aškenaze, uz pomoć Hitlera, da se nastane u današnjem Izraelu i onda su oni Sefardi – došli. Hrvati su na Kongresu katolika 1900. godine u Zagrebu rešili da jednu trećinu Srba proteraju, jednu pobiju, a treću trećinu pokatoliče. Plan su realizovali uz pomoć Pavelića, Tita i Tuđmana, i to sve od 1941. do 1995. godine. Kao što znate za zločine nikada nisu odgovarali. Posle Drugog svetskog rata iako su izašli kao gubitnici proširili su svoju teritoriju za Istru i Baranju. Posle rata iz Istre su Hrvati proterali 350 hiljada Italijana, a tokom Drugog svetskog rata pobili su više od 700 hiljada Srba. Nisu odgovarali na za “Bljesak”, ni za “Oluju” iako su tada proterali više od 250 hiljada Srba. Za zločine nisu odgovarali, zato što su oni – Hrvati njihovi. Kad kažem njihovi mislim “zapadni” katolički zločinci. Kada “zapadnjaci” ubijaju “istočnjake”, pravoslavce Srbe, Ruse, Grke – onda je to pozitivno – to je trebljenje gamadi. To i ovaj nakaradni sud u Hagu “dokazuje”. Albanci zločinci se puštaju iz Haga na slobodu da bi učestvovali u pregovorima o statusu Kosova i Metohije. Znači terorizam u ime zapada je pozitivan i dobar, a terorizam protiv zapada je planetarno zlo. Hrvati očigledno imaju licencu za ubijanje Srba, a dobili su je od Zapada. Oko ovoga nema pregovora.
– Albanci su jedno divlje pleme iz područja južno od Hazarije, a severno od Irana. Oni nisu Iliri, oni su Albanci i naseljeni su u 11. veku u regionu Skadra. U Evropu ih je doveo, prvo na Siciliju, arapski kalifat. Državu su dobili tek na Londonskoj konferenciji 1913. godine. Njihovi patroni su u prvom planu bili Austrija i Nemačka, a u senci Britanija. Razlog za stvaranje ove nakaze od države bio je odbijanje, udaljavanje Srba od Jadranskog mora. Secesijom Kosmeta i amputiranje zapadne Makedonije, gde su sada Albanci većina, takođe je u pozadini ideja i namera odbijanja Srba od pravca prema Solunu i naravno smanjenje pravoslavne Makedonije. Ekonomski motor ovog pokreta je u poslu sa drogom – koji je očigledno legalno sredstvo u politici za stvaranje “para država”. Metod stvaranja ovih albanskih država je terorizam. Kao što vidimo Zapad podržava taj terorizam.
– Jasni su metodi osvajanja cilja. Kod Hrvata to je tri puta tri, pokolj-pokrštavanje-proterivanje. Metod Jevreja je osvajanje vanistitucionalnih centara moći. A metod Albanaca je terorizam i proizvodnja velikih para kojima se kupuju lobisti u Americi i Britaniji – znači u zemljama “Talasokratije”. Mora nam već jednom biti jasno da se svetska politika ne bazira na istini, pravdi i poštenju već na nemoralu. Hrvati, Muslimani, Albanci svi su činili kontinuirane zločine protiv Srba, a svi su postali miljenici Zapada, “Talasokratije”, skrivenih centara moći.
– Zato što je svet danas podeljen na Rusiju i Zapad. Namerno kažem Rusiju, a ne Istok, jer se Istok često koristi protiv Rusije. I pošto je Rusija cilj sa Sibirom kao budućom kolonijom SAD, a Srbija je kao pravoslavna slovenska država prva žrtva tog pohod na Istok. Zapad smatra da je neprijatelj mog neprijatelja i moj neprijatelj i zato su svi naši (srpski neprijatelji) udruženi i imaju pravo da nekažnjeno ubijaju.
– Hrvati žele da se graniče sa Rumunijom, to znači da će uz pomoć Mađara, Rumuna i u pozadini Nemaca – raditi na secesiji Vojvodine. Taj posao će se raditi kroz “demokratsku” formulu. Evropska unija želi da Kosmet preda Albancima i ima nameru kada primi Srbiju u svoj trbuh, da otme Vojvodinu kroz formu regionalizacije. Partner u tome im je autonomaška grupacija bivših komunista, a sadašnjih navodnih demokrata, sa trabantima oko Čanka. Secesija Vojvodine je priprema obnove Austrougarske, kao proširene zone Nemačke, kada se Evropska unija raspadne. Naravno, iza svega je i ekonomski interes “Zapada”, zapravo “Talasokratije”, ili još preciznije “mega-bankara. Kosmet ima rudna bogatsva koja će pripasti onima koji Albancima daju još jednu državu. Vojvodina je bitna zbog plovnog toka Dunava, koji je žila kucavica za Veliku Nemačku. Dunav povezuje ovu zemlju sa Crnim morem i Kaspijskim regionom punim nafte. Parčanje Srbije je najeftinije u geostrateškim podmirivanjima Anglo – Amerikanaca i Nemaca. Ekonomski interes moćnih je merilo “pravde”. Trag novca otkriva nam metod rada. Novac je crna magija, on menja ljude, narode, utiče na istoriju. Planetom Zemljom ne vlada ni ideja, ni Bog već novac.

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Pon Sep 07, 2009 10:46 pm

– Crno nam se piše, nalazimo se u dilemi kao knez Lazar, da li da se opredelimo za “carstvo nebesko” ili zemaljsko. Zapad nas tuče jer misli da smo Istok, Istok nas ne brani jer misli da smo uprli oči na Zapad. Šta nam dakle valja činiti?

1. Ako ostanemo nesvrstani bićemo smrskani.

2. Ako se priključimo Zapadu moraćemo da ginemo za njih na Istoku.

3. Ako budemo vojska zapada bićemo prvi na udaru muslimana u njihovom ratu protiv Zapada. Sada nas muslimani “umereno” mrze, zbog rata u Bosni i na Kosmetu, ali nas i umereno simpatišu jer smo ratovali protiv Zapada.

4. Rusija će gledati da ostane van sukoba Zapada i Istoka i gurnuće Zapad da se sam tuče sa islamom. Rusija će sebe proglasiti Severom, da ne bi bila Istok. Nama mora biti jasno da u slučaju rata Rusija neće vojno štititi Srbe.

5. Britanija, SAD i sateliti bili su protiv Srba – kao ekspoziture Rusa. Sada kada imaju režim koji su instalirali u Srbiji sa njim mogu igrati novu igru i pretvoriti Srbiju u svoju vojnu pesnicu na Balkanu, a protiv muslimana, a ako zatreba i protiv neposlušne Evrope. Uzgred rečeno, savezništvo “Talasokratije” (Britanija i SAD) sa muslimanima na Balkanu – bilo je samo alibi pred drugim muslimanima zbog bezrezervne podrške Izraelu. Dok je bio rat Srba i muslimana na Balkanu bio je mir oko i u Izraelu. Kada je rat na Balkanu stao krenuo je na Bliskom istoku.

Da zaključimo. Rusija se neće uključiti u rat sa muslimanima jer zna da je to klopka. Iza čečenskog – islamskog terorizma stajala je CIA. Kina će davati logistiku muslimanima iz potaje, ali će želeti da ostane po strani, pazeći da CIA ne digne na ustanak preko 30 miliona muslimana – Kineza. Rat protiv muslimana smislili su sami Aškenazi u Londonu i Vašingtonu još davno. Rat je definisao Albert Pajk u XIX veku koji je bio vrhunski mason u SAD, a stvar je obznanio u XX veku Rabin Rabinović na Kongresu rabina u Bukureštu 1957. godine. Znači, rat je planiran u XIX veku a realizuje se u XXI veku. To se zove planiranje. No, rat nije cilj, on je sredstvo.

– Rotšildovi ljudi su svuda. Glavni agent od uticaja je Aškenaz (Hazar) mađarski špekulant Đerđ Soroš. Na području Kosmeta su mu glavni saveznici Bexet Pacoli, Ekrem Luka i Veton Suroi. U Crnoj Gori mu je marioneta Milo Đukanović, a u Srbiji Boris Tadić, Bogoljub Karić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović. Oko njih su savetnici korektori iz MI-6, MOSAD-a, CIA-e... Neki su Srbi, neki to nisu. “Slobodni mediji” su ekspozitura političkog mišljenja braće Rotšild i njihove grupacije. Znači, “slobodni mediji” su samo transmisija volje onih koji stvaraju “vrli novi svet”. Braća Jakob i Edmund Rotšild nisu kraljevi “Jevreja”, oni su bankari “kraljeva”, “predsednika”, “revolucionara”... Oni su njihovi finansijeri i oni im preko raznih fondova daju novac za kampanje. Oni ih dovode na vlast, drže ih na vlasti i ruše, i opet dovode nove svoje ljude.

– Jedan od tvoraca skrivene globalne geopolitike Henri Kisindžer (Hazar) ima jednu misao koja nam otkriva mogućnost “kopernikanskog obrta” u budućnosti Srbije, ona glasi “opasno je biti neprijatelj Amerike, ali je još gore biti njen prijatelj”. To znači, Bošnjaci i Albanci, koji su imali privilegiju da ubijaju Srbe, mogu doći u poziciju da uđu u paket sa većinom muslimana koji će dobiti etiketu “islamski fašisti”.

Kao što smo spoznali da je Treći svetski rat uperen sa namerom da se pobede muslimani oko Izraela, taj pir lako može da se proširi i na Balkan. Američke trupe postaće meta teroristima. U tom slučaju Srbi ponovo postaju dobri momci. Taj scenario je viđen. Pragmatizam vladara iz senke je očigledan tako da su njihovi potezi predvidljivi. Američki uslovi za promenu politke su precizni:

1. Koliko specijalaca Srbija može da da, a koji bi se upotrebili protiv neprijatelja SAD u Evropi i Aziji?

2. Da li Srbija može da obnovi svoju obaveštajnu mrežu u Evropi i u odnosu na muslimane na Balkanu?

– Srbi treba obaveštajno da kontrolišu Staru damu Evropu, i po potrebi guše pobune i sukobe u pozadini Evrope. Ove dve ideje odavno se krčkaju u loncu vladara iz senke. Plasirane su preko srpskih masona i templara. Logika je pragmatična, Amerikanci u vojnom smislu jedino imaju poverenja u Poljsku i Izrael. Most sa dva stuba je nedovoljno stabilan i zato će oni brzo podići stub u Srbiji. Da bi se to realizovala u našu korist mi moramo da tražimo ono što je naše, Kosmet bez islamskih fašista i Bosnu bez terorista. Da pojasnim, ako krenemo tim putem – vazala, onda to treba i da naplatimo. Amerikance to i ovako ništa ne košta jer će nam dati naše. Zato su nam i uzeli. Ako prihvatimo ovu ponudu kajaćemo se. Ako je ne prihvatimo kajaćemo se još više. Amerikanci su tajno ponudili platu od po 100 hiljada dolara za naše vojnike za iskustvom za godinu dana vojevanja, plus osiguranje. Specijalci bi dobijali – više.

– Tačno. Moguće je da je i ova ponuda prevara. Ali u “novom svetskom poretku” biće mesta samo za gospodare i robove. Namera gospodara je i da većinu stanovništva eliminiše sa Planete. Genocid je zvanična politika. Srbi su odavno u tom programu i za Srbe taj program nikada nije ni stao.

Rasrbljavanje Evrope je proces koji traje 8.000 godina. Srbima su prvo uzeli ime, istoriju i pismo. Zatim su nam nametnuli novo ime, “Sloven” skratili istoriju i umesto “srbice” nametnuli ćirilicu. Ideja Jugoslavije bila je prevara. Pokušajmo da propast pretvorimo mudrošću u pobedu. Posmatrajmo i pratimo šta se sprema. Treći svetski rat je počeo. Merimo ko će pobediti i priključimo se pobedniku. Budimo manipulatori, a ne objekat manipulacije. Za to vreme poboljšajmo natalitet i zarađujmo pare i čekajmo svoju priliku za preokret, jer žilava je srpska nada.

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 8:40 pm

PREVOD IMENA RAŠKE I RAŠANA JE S I N O V I S U N C A?

Quote:

Тогда, когда и времени ещё не было, был Ра – Бог Единый, Бог Солнца. http://www.organizmica.org/archive/301/ra.shtml
http://www.organizmica.org/archive/306/ratilo.shtml

Ovo je toliko prosto,

Quote:

RA- bog Sunca i Jedini , po ruskom akademiku Tunjajevu,
RA- reka što u Velesovoj knjizi odvaja Jav od Prava (gde je Swarga)
RA- ta ista reka kao geografska reka Volga pored koje žive Srbi (zapis Grka i latina)

Rusi izgovaraju Ras-i-ja ime svoje zemlje, a istovremeno ugledni akademik ruski Demin piše da su Srbi stariji narod, a Rusi mlađi od njih; i još ruska mitologija uporno citira da su Rusi UNUCI Dajboga(Sunca)- te odatle, po zdravoj logici, SRBi su SINOVI SUNCA, a SRBIN-SIN SUNCA!

Ako umesto Sunca, po starinski kažeš SIN RA ili RASIN- eto razrešenja svih starih naziva što su označavali naše pretke:

Jedna od prestonica na Balkanu kod sadašnjih Južnih Srba je RAS, reka RA-SIN-a i odatle stanovnici Rasini, Raseni i Rassani=Rašani

Rasena je naziv onog plemena ( današnja Toskana u Italiji) što su ih zvali i TiRSeni, TiRASENI, a jelini ETRUR(?)ci

Quote:

Rasena, the name given by Dionysius Hali-cam. to the Pelasgi Tyrrheni, a corruption of Tyrseni (Tyraseni).
http://www.ancientlibrary.com/gazetteer/0293.html

RA-SINI su i u današnjoj Turskoj (bivše hetitsko carstvo i opanci,bivši Frigi/Brigi na brdu itd...)..Jelini čuli kad su napali da je to zemlja Rasenaca,Rascia, rašana pa izgovorili T-Rasia, Latini zapisali T-Racia, Englezi čitaju Trejsija a mi Tračani..Opisi Tračana su opisi naših ljudi itd..A priznata od svih istoričara plemena Ra-sinska (Tračka) su npr. Tribali (po Šafariku Srbali,Srblji) kojima pripada današnja teritorija Istočne Srbije i mnogo šire,itd itd...

Quote:

"The Thracians were an Indo-European people who occupied the area between northern Greece and southern Russia beginning in the 7th millennia BC. They shared the same language and culture, although the former had no written form, and they never achieved a national conciousness." -- Christopher Webber, Thrace and the Thracians

Populacija T-Rašana je veća nego bilo koje druge zemlje na svetu osim Indije.(prevod)
(HERODOT, 168.god. posle Hrista)

The Thracians were known to be hard drinking and hard fighting people, having little fear of death.

from http://intranet.dalton.org/groups/rome/Thracia.html
početna strana http://intranet.dalton.org/groups/Rome/RMap.html

Dakle, SINOVI SUNCA rečeni kao RA-SINI živeli su na ovim prostorima koji su danas enigmatični za zapadne proučavaoce, a kod svih se pokazuju odlike i današnjeg srpstva...Naši preci...

MNogo jednostavnije i prihvatljivije nego da je koren reči rasa- ravnica na sanskrtu, i savršeno se uklapa u mozaik ruskih akademika, mitologiju Slovena i jezik..

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 8:58 pm

RADOVAN DAMJANOVIĆ

SRPSKO - SRPSKI REČNIK

ETRURCI

Smešteni usred mediteranske Evrope i datovani u relativno skoru prošlost, (od oko sedmog veka stare ere pa do preloma milenujuma) Etrurci ili Rasenjani kako su sami sebe nazivali, izazivaju zabunu i sporove među poznavaocima a pišući o njima i najveći „stručnjaci" postaju kontradiktorni, u stvari smešni, pobijajući sopstvene nalaze iz reda u red. Tako do dana današljeg ovaj narod nije odgovarajuće klasifikovan, jer suštinski pogrešna podela na indoevropske i narode koji to nisu, stavlja Etrurce van predpostavljene indoevropske jezičke grupe. To je između ostalog i zato što još nema, a neće skoro ni biti, prave i tačne definicije pojmova za pleme, narod i rasu, i tu na tim elementarnim kategorijama gde je potrebna čvrsta terminologija, stoji trulež i praznina. Zato se cela zgrada i srušila, naravno to je tako za mene, možda za nas, ali za njih to je i dalje jedna solidna građevina koju vide i u koju žele da veruju.

Potpuno nesigurne: arheologija, paleolingvistika i povest ne slažu se po pitanju Etruraca i to u svakom segmentu ovog teškog pitanja. Od postanka takozvane kritičke istoriografije i ostalih srodnih nauka, grubo rečeno sa napoleonovskim dobom, ugnjezdila se jedna floskula o Etrurcima koja na sramotu zapadne nauke ostade do danas: to je čuvena tvrdnja po kojoj se jezik Etruraca „čita ali ne razume" - prevedeno na srpski to znači čitamo, izgovaramo dakle čujemo zvuke ali ne znamo šta oni znače. Gotovo neverovatno ali je tako. Pitam se kako je moguće da se čita egipatsko, slogovno, klinasto i kojekakva druga pisma i da pri tom navodno oni koji čitaju i razumeju šta piše, a jezik iz srca Italije ne mogu da dešifruju već vekovima?

Moj odgovor je prost - ne mogu jer ne žele! Čitavu ovu situaciju osvetljava Olga Luković parafrazirajući našeg etruskologa Đorđevića - kod istraživanja etrurskog ovaj jezik poređen je sa svim mogućim jezicima čak i centralnoafričkim ali nikad (bar ne javno) sa bilo kojim slovenskim, ne daj bože srpskim! Tri naša istraživača Đorđević, Bilbija i Pešić su ipak prišla etrurskoj tajni a na tom poslu je izgleda najdalje stigao S. Bilbija dešifrujući etrursko pismo pomoću srpske ćirilice. R. Pešić poredeći dalje „tirsenicu" s „vinčanicom" i „vlesovicom" nedvosmisleno pokazuje veliku sličnost dizajna (morfologije) ovih azbuka. S obzirom da se radi o fonetskim pismima više je nego moguća i njihova glasovna podudarnost a odatle je samo pola koraka do dokazane srodnosti ovih jezika. Pisanih podataka o Etrurcima toliko je malo da dobro dođu i obaveštenja čuvenih zabavljača kao što je recimo „otac istorije": „priča,se takođe, da su ove igre pronašli Liđani kad se deo ljih selio u Tirseniju.

To je bilo ovako za vreme kralja Atisa, sina Manova, nastala je u celoj Lidiji strašna glad... Kocka je odredila da kralj ostane u zemlji i da vlada onima koji ostanu a za vladara onih koji su se iseljavali odredila je njegovog sina koji se zvao Tirsen. Oni kojima je bilo od-ređeno da napuste zemlju odu na morsku obalu u Smirnu i tamo sagrade brodove, pa pošto natovare neophodne stvari, razapnu jedra i pođu da traže život u novoj zemlji. I kad su prošli mnoge zemlje stignu u Um-briju, gde su osnovali gradove u kojima i danas žive.

Ime Liđani promene i uzmu ime po kraljevom sinu koji ih tamo i odvede, od tada se zovu Tirseni ...".

Koliko god sumnjamo u Herodota, pravac Lidija - Umbrija je više nego siguran a njega ustalom potvrđuje i cela apeninska tradicija, mnogo starija od Halikarnašanina. I Plutarh nam u svom Romulu govori: .,s toga još i danas (Rimljani) kad prinose žrtve u slavu pobede, vodaju jednog starca preko foruma na Kapitol odevenog u togu s grimiznim rubom, okačivši mu oko vrata bulu kao što nose deca, dok glasnik viče -Sarđani na prodaju!
Kažu naime da su Tirsenci kolonisti Sarđana, a Veji su opet tirenski grad".

Pitanja svakako ima mnogo jedno je narodno ime, kako su se tačno zvali Etrurci? Do nestanka su izgleda imali zajedničko ime za stanovnike svih dvanaest najvažnijih gradova u „pravoj" Etruriji, onoj koja leži između Arna i Tibra. I tako, u nedostatku njihove kljiževnosti, lična imena i toponimi ostaju praktično jedini izvori jezika Tirsenaca. Ta naselja su: Volatera, Vada, Sena, Rusele, Aretium (Jaretin?), Kluzium, Perusija, Volsini, Volci (Vuci), Kosa, SVANA,Svana , ili Sovana SOVANA, Bieda VIEDA (Beda), Cere (ali možda i Kere danas Červeteri), i mnoga druga a sve ove nazive transkribovao sam doslovno ni malo ih ne doterujući prema srpskom. Vrlo je moguće da to ,.dvostruko dvojstvo" imena po grčkom: Tireni - Tirseni a po la-tinskom načinu: Etrurski - Tuski, dolazi od nekog starijeg koje je izdržalo veliku deformaciju i po helenskom i po rimskom prilagođavanju prilikom pisanja a pogotovo kod izgovaranja.

Moguće je da smo na tragu tračkog imena po logici izmene: Tračani,
Traščani, Raščani, Rašani, Raseni. Trakija i jeste oblast na putu od Lidije ka Umbriji i Etruriji. Kad govori o Pelazgima Herodot pominje i Tirseniju u Krestoniji a to je oblast na Halkidičkim jezerima koja može da bude istočna Makedonija ali i zapadna Tra-
kija. U svakom slučaju opet se radi o zoni transmisije od Male Azije ka Apeninima.
Vladajuća zapadna teorija uvek neodređeno govori o nekakvom „orijentalnom" uticaju na etrursku kulturu. Sačuvani predmeti iz Rasene pokazuju veliku sličnost s artefaktima malozijskog prostora. Tako recimo praktično i nema razlike između kamenih lavova neohetitskog stila i etrurskih lavova istog perioda a to je baš ono doba (šesti vek stare ere)kad dolazi do seobe koju pomilje Herodot.

Još lepši dokaz veze Lidija - Rasena je obuća, tačnije opanci šiljkani plitki i duboki (na oblik čizme). Oni su na prvom mestu dokaz visoke civilizovanosti jer primera radi, grčki svet homerskog i arhajskog doba i ne zna za obuću,tadašnji Heleni su skoro goli i pri tom još i bosi.

-Šumadijski" oblik hstitiskih i etrurskih čizama otkriva i prefinjenu zanatsku izradu. Izgleda da je Rasena i Italija uopšte, naseljavana iz Male Azije u nekoliko talasa a da su dva glavna naišla oko dvanaestog (njega bih nazvao trojansko - hetitiskim) i oko šestog veka (neohetitiski). Čuvena vučica koju sisaju naknadno u renesansi postavljeni blizanci zapravo je etrurski rad i preko nje prilazimo najstarijim kultovima Rasene, gde vuk predstavlja u stvari prvog Etrurca. Možda je sada prilika da drutačije poslušamo onu „latinsku" -čovek Je čoveku vuk. Jer ako je vuk rodonačelnik plemena, a jeste, onda ova poslovica ima izvorno sasvim drugačije značelje. Ona je neka vrsta kultne lozinke, paralelna srpskoj, brate Srbine, ili samo brate koja se još i danas upućuje često i nepoznatom.

U doba najvećeg proširenja rasenskog gospodstva ono je obuhvatalo skoro celu „čizmu" od Veneta pa sve do Pompeja i Sorenta na jugu. Etrursko povlačelje u pravu Etruriju počinje porazom koji im je kod Kume 474. naneo Sirakužanin Hijeron, ali je imalo dosta vode da proteče Tibrom do konačne propasti Etrurije. Sam Grad je prilično, pogotovo početkom svoje istorije, strahovao i trpeo od Etruraca, a rasenska vojna premoć prenela se i u doba republike. Tako i Porsina dolazi 508. godine pod Rim da osveti proterane Tarkvinije, zauzeo je Janikul i opseo Grad. Pritisnuti glađu Rimljani daju taoce i vraćaju otetu zemlju Vejima. Tom prilikom Porsina štiti praktično čitavu Etruriju iako se izgleda nikada zaista nije radilo o jedinstvenoj državi već samo o savezu gradova. Opadanje Tirsenije bilo je obrnuto proporcionalno porastu Rima pa tako do postanka svetske države pred kraj republike etrurski ton potpuno iščezava. Ipak i kroz čitavo doba carstva najzaslužnije porodice Rima dičile su se etrurskim precima šta više nečije rasensko poreklo značilo je sigurnu pripadnost naj-višoj klasi ili pleonastično rečeno „najstarijoj aristokratiji", onoj koja bejaše starija i od samog večnog grada.

Najveće probleme „etruskolozima" napravio je jezik odnosno pismo koje je tobože nastalo od grčkog alfabeta. Meni rasensko pismo međutim najviše liči na slova nađena u Midinom gradu, lokalitetu u nekadašnjoj centralnoj Frigiji kod današljeg Eskišehira na pola puta od Troje ka Ankari. Tu, pored neohetitskih reljefa osmog i sedmog veka stare ere na dinom spomeniku isklesano je pismo datovano u vek naravno takođe pre naše ere.

Što se tajanstvenosti jezika tiče uvek se nasmejem kad se setim kako je Bilbija lepo pročitao natpis sa jednog rasenskog reljefa na kome se bore dve nemani: "ala sipa žer na Peruna". Zanimljivo je takođe i pitanje rase Rasenjana, uprkos svim doliho i brahiokefalnim" budalaštinama, sudeći po skulpturama i sačuvanim slikama mi jako ličimo na njih. Uostalom šta kažu etimolozi odakle uopšte ta reč rasa: pa ne kažu ništa; ćute, ili pominju nekakvo arapsko ishodište. Poneki sumnjaju da dolazi i od latinskog ratio .

Da vidimo koliko značenja ima ratio, od tridesetak izdvojiću ova znanje, način pravilo, um, razum (čitaj ras - um).Dakle manje više semantika rase se vrti oko razuma znanja, postupka i pripadnosti rodu, vrsti. Može li se bolje od ovoga uopšte i ukazati na značaj Rasenske kulture i njen uticaj na rimsko - latinski etnos jer prihvatajući na primer kalendar, (koji je nezamisliv bez poznavalja računa opet ras - um), gatanje proricanje, kultove Rimljani uzimaju i jezik koji te postupke obrazlaže, ukratko čitav rečnik vezan za bilo kakav razum, odnosno kulturu u najširem slu. Tako i pojam telesnog sklada i lepote prihvataju od Rasenjana koristeći njihovo narodno ime pojam u današnjem smislu najboljeg - rasnog (rasenskog).

Možda kao paralela ovome može da posluži švedski izraz „Amerika" nastao u doba gladi i iseljavalja u Severnu Ameriku a ostao do danas kao pojam za nešto odlično. Tako su i neuki pastiri s leve obale Tibra gledajući u bogatu i lepu Rasenu za
sve što je dobro i odlično govorili rasena, rasensko! Sami Etrurci, vladari u Gradu, od najranijeg doba su predstavljali živi primer superiornosti vršeći najveći uticaj na latinsko poimanje estetike u svim oblastima. Možda će neko_posle svega još postaviti pitanje zašto su Rimljani uopšte zvali Rasenjane i Rasenu Tuskum, Etruskum.

Moguće objašljenje nalazim u pravcu rituala i gatanja u kojima su Rasenjani imali nesumljivo najveći uticaj na Latine i Italike. Ta veština koju su predali Rimljanima po Kikeronu nazivana je haruspikijum, a odnosila se na proricanje po džigerici zaklanih životinja.

Imali su Latini još jedan naziv za ovaj postupak - diskiplina etruska-, drugi deo ove sintagme čitam i čujem samo kao jetruska odnosno jetruška - mala jetra pošto se tu radilo uglavnom o jetri pilića. Ovde je dakle sakriven jedan stari srpski deminutiv koji su Rimljani čuli i relativno malo izmenili s obzirom koji je broj adaptacija i transkripcija izdržao dolazeći nama. Ne znam naravno kada, ali u jednom trenutku opadalja i degeneracije Etrurije, Rimljani prozvaše svoje susede Rasenjane Džigerani, možda zato što su jedino još u tom poslu Jetrurci predstavljali nešto, svodeći tako nekad slavan i moćan narod samo na esnaf vračeva.

U tom smislu je jasno od čega dolazi etrursko harviga, docnije NARVSPEX latinsko vrač, sigurno od Rasenskog naziva za dorb, utrobu – hara.

Međutim nestabilnost i promene kod beleženja Rasenskih reči u latinskom su poslovične, skoro pravilo, i prvi glas ja zato nesiguran. Moglo je to da zvuči kao h ali i kao g možda i kao k, a nisam daleko od pomisli da je verovatan i dvoglas žg! Evo i zašto: u primitivnoj svesti, što danas može da izgleda smešno, telo životinjsko i ljudsko posmatralo se i shvatalo više po zonskoj podeli nego, kao danas, po funkcijskoj i tako su svi unutrašlji organi bili jedan organ, jer su pripadali unutrašnjoj zoni. Zato i jesu recimo kod Grka srce i želudac nazivani isto kardia KARDIA, ali se tako nazivala još i narav (karakter), ali i duša! Unutrašnjost čoveka i životilje bila je ogledalo spoljašnjeg sveta i tu u tom malom kosmosu odražavali su se i beležili uticaji spolja, koje je valjalo tumačiti. Zato je za mene ta rasenska utroba -hara u stvari žgara (žgaravica - gorušica)," mesto gde se nalazi kiselina, želudac, ali i džigvrica, koja je crna-garava, i prva se žrtvuje, stavlja na žar, što je razumljivo sobzirom na brzinu njene kvarljivosti, pogotovo u toplom periodu. Znam da će nekom izgledati prenapregnuto izvođenje etrurskog imene od jetre, ali za takve imam pitanje: odakle onda Helenima nazivi jater IATHR i još stariji oblik jeter IHTHP - lekar? Osim ako i lekarsku veštinu ni-su preuzeli od starinaca Pelasta čiji su lekari postavljali dijagnozu i određivali terapiju na osnovu izgleda životnjske džigerice, baš kao i njihovi srodnici rasenski vrači.

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:17 pm

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:31 pm

Pošto se bavimo Srbima u vremenu kad je svet bio sasvim drugačiji od sadašnjeg , da vidimo i kako je izgledao svet u to vreme , tačnije balkan....
Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Karte_10

Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Karte_10

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:49 pm

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:50 pm

U ta vremena Balkan je bio okružen vodom sa svih strana (kao gigantska Atlantida)

Pre...između 24 i 20 miliona godina ... usled jakih tektonskih pomeranja izdižu se masivi kao što su Alpi, Dinaridi i Karpati. Dotadašnji jezerski sistemi koji su se nalazili u sadašnjem Panonskom basenu bivaju prekriveni morskom vodom. To more se zvalo Paratethys, odnosno Panonsko more.

Za nauku ostaje nepoznanica kakvu je tačnu ulogu i u koje vreme imala Đerdapska klisura koja je nastala cepanjem Kapatskog masiva.
Djerdapski sektor dugačak je 119 km. Osnovne karakteristike sektora su bile: veliki pad, velike brzine vode i snažni vrtlozi, nagle promene širine korita i dubine vode. Na primer, na severu nije bilo Severnog mora, pa je norvežanin mogao da propešači do Londona, kojeg tada nije bilo.
Sa ove strane, Đerdapski procep je mogao imati značajnu ulogu u iscrpljivanju Panonskog mora.

Kritična vremenska tačka za ljudsku civilizaciju je prestanak Ledenog doba (oko 11.000 do 10.000 g. pne.), kad su mogli ostaci mora odn. jezera da iscure u Crno more. Nedugo posle toga već imamo kulturu Lepenskog Vira (počinje oko 8.000 g. pne.) koja se formira na obalama Dunava u Đerdapu.

Burne promene u Zemljinoj kori uništavale su svedočanstava o prethodnim živim bićima, jer se tlo neprestano cepalo i lomilo, a komadi su se nekada presavijali jedni preko drugih kao harmonika. U jednom periodu afrička kontinentalna ploča podvukla ispod evropske i zgužvala je kao hartiju.

Planinska barijera podelila je praokean na dva dela, a južna polovina Paratetis prekrila je Srbiju.

Sve vreme kopno Srbije bilo je pokrivena tropskim ili suptropskim džunglama i savanama, jer su kolebanja klime bila mala, čak i tokom ledenih doba.
Kraj obala nestajućeg mora živele su životinje koje su danas karakteristične za severnu Afriku: mamuti i mastodonti, preci današnjih slonova, lavovi, sabljozubi tigrovi, žirafe, hijene, zebre, nosorozi, majmuni - kaže Zoran Markovic, šef geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja.

Na Staroj planini, pokazuju tragovi, živeli su dinosaurusi, a kraj obala okeana, u Šumadiji i Pomoravlju, mnogobrojni krokodili, čiji su ostaci nalaženi u kopovima Popovca, kraj Paraćina.

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:52 pm

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:55 pm

Najstariji, neko kaže, fosili sisara pronađeni u Srbiji, stari oko 30 miliona godina, otkriveni su u podzemnom rudniku uglja Bogovina, u istočnoj Srbiji. Rudari su u podzemnim kopovima nalazili čudne kljove i lobanje..

U rudniku Ugljevik, u Republici Srpskoj, našli su najstarije balkanske sisare, minijaturne jelene i glodare, koji su tu živeli pre oko 50 miliona godina.Hrčci iz Ugljevika stari su 40 miliona godina!

U Kikindi je rekonstruisana ženka "runastog" mamuta (stepski slon,mammothus trogontherii ) dužine 7 m i visine 4,7 mm a kljove su duge 3,5 m

...I još desetine hiljada delova fosila nosoroga, bizona, pećinskih medveda, džinovskih jelena koji su pronađeni u Srbiji a široj javnosti nikada nisu prezentovani kao što se to čini u svetu..
U Kostolcu ima ostataka "mladjeg" mamuta-"mamutus primigenijus"..

Na prostoru oko sadašnjeg Zavojskog jezera kraj Pirota, pre oko 200 miliona godina nalazilo se tropsko more. Otkrivene su gliste veće nego današnje i stručnjaci sa PMFa misle da je ovo (Zavojsko )tropsko more bilo bogato morskim krokodilima i psima i raznim nemanima ..

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 9:56 pm

ТАЈНА СТАРОГА ГРАДА

- Облак ће ускоро са нашим доћи,
град му заштиту златом плаћа.
Послах Игора још прве ноћи,
већ му је вријеме да се враћа...
Те им ријечи дадоше наду,
да ће се судбина смиловати
и учини им се на западу
да већ се назиру српски ати.
Дал' су то били коњи њини,
ил' им се само чинило оку...?
Тад Миле спозна у даљини
фигуру познату, високу.
- Јест! То је Игор. Не лажу очи!
А ено и Ратибора...!
Знао сам да ће и он доћи...
И увијек први бити мора...!
Ех, тај не може без такмичења,
он никоме не да преда се.
Па ни старост га не мијења...
Види се одмах: Љутића расе!
Ал' не дају се ни остали.
Који ће барјак стићи прије...?
Сви са Монголима ратовали...
старе, искусне, мегданџије.
На барјацима грбови славни,
од свуда гдје је српскога рода.
Прославише их преци давни.
Ко да помисли част да прода...?
Са Лене, Сене, Двине, Дрине,
Дунава, Рзава, Драве, Саве,
Дона, Оба, Лаба, Цетине,
Рајне, Мајне, Волге, Мораве,
Модре, Висле, Бојне, Бојане,
Босне, Неретве, Тисе, Немана,
Северне, Неретве, Марице, Сане...
- јавили су се са свих страна.
Свако је племе момке дало
да част му бране у армији
тражећи да, кад би се ратовало,
баш они буду најхрабрији.
Бодрићи, Љутићи, Ордовићи,
Силуре, Мацуре, Балте, Дробњаци,,
Лемовићи, Кривићи, Браничевићи,
Лужићи, Севери... - сви јунаци.
Зову их Срби, Серби, Сорби,
Суеби, Венди, Винди, Венети...
Непобједиви су у борби,
на коњу сваки к'о да лети.
Џиновска раста, познати свима...
Стрепаше на земљи свака раса,
било на земљи ил' морима,
да с војском на њих не набаса.
По племенима бијаху звани
а и по предјелу у ком живе,
по пољу, брду, ил' ријеци знани,
добијајући тако називе.
Пољани, Пољаци, Полаци јесу
Срби из равнице, поља,
Брђани, Хрвати, Хрбати... гдје су?
- Увијек изаберу брда најбоља.
Крајишници су, ил' Украјинци,
када су на градници - крају...
Загорци, Леси, Шумадинци...
када при шуми пребивају.
Деревјани, Лужичани и Ужичани
зову се по дрвету и шуми - лугу,
Босанци, Рашани, Полабљани,
Зећани... по ријечноме округу.
Поморци, Приморци кад су уз море,
Пречани кад су преко ријеке,
Ратари гдје се земља оре,
Љутићи кад су нарави пријеке.
...
Ражести се Латин јако,
не могавши да слуша више:
- Ако и јесте било тако,
баш ваши нам и послужише.
Они јесу владали Римом,
многи га и освајаше,
ал', омамљени нашом климом,
прихватише баш све наше.
Рим је прогут'о многе,
к'о живо блато баш!
Кад ти се заглибе ноге,
'залуд се отимаш....
Њима се јадним чинило само
да су освајали у свом интересу.
А ми што искористити знамо...!!!
Највећу корист нама донесу!
Већ смо вам узели југ цијели,
и то помоћу ваших.
Не знам да ли сте превидјели
да се ја мача још не маших.
А ви се крвите с Монголима,
који нам нису од вас мржи...
Вас ће сваки дан мање да има
а нас, нек се исти број држи,
па ћемо без и једног јунака
узет' вам континент сав.
Немамо ни висока ни јака,
ево, ја нисам ни лијеп, ни плав....
а ето, видиш, ви сте се тукли
да бисте спас'ли оваква мене
и једва живу главу извукли,
док ми би, попут лаке жене,
на крају понизно пред њих стали
и дали им све што би хтјели.
Тако би главе сачували,
понизили би се, ал' би преживјели.
Чит'о сам књиге о времену
када сте највећа сила били,
али сада се ћурак окрену.
Међусобно смо вас завадили.
Гдје год се ко-год завади,
ми једном помогнемо.
Он од тад за нас ради,
кад год у рат кренемо.
Кад је једном са нама,
нема му повратка више.
Не може назад од срама,
браћа га замрзише.
Кренусмо тако од Рима,
када му куписмо вође,
који удари по Галима
и чак вам до Лаба дође.
А ко нам бјеху војници!?
Све сама браћа твоја!
Чак и као заповједници,
током најљућег боја.
Ви сте на обје стране.
Ми само посматрачи.
Некад и опклада па'не:
- који је од вас јачи.
И ви ћете се тући годинама тако,
док вас језицима све не раздијелимо,
а тек онда ћемо, стрпљиво, полако,
играт' се с вама како пожелимо.
Ви ћете кроз храбре битке нестајати
и послије сваке, бит' ће вас све мање,
братоубилачки бој неће престати
ни кад вам запријети пуно нестајање.
А ако неко од ваших и схвати
шта се у ствари с вама дешава,
ми ћемо му одмах царску круну дати,
која памти много таквих сличних глава.
Рећ'емо му: - ти си сада владар Рима
и цијеле славне Римске империје,
клањамо ти се сви, колико нас има...
- и он ће заборавит' ко је био прије!
Властољубље, то је стара болест ваша,
јер у златољубље оно се претвара,
а са њим се ратник к'о жена понаша,
гледајућ само да ризницу ствара.
Када је заслијепљен, онда нам је лако
да њим управљамо како пожелимо:
покажемо на вас и кажемо како
сви под истом круном треба да живимо
и како је он стварно заслужио
да влада читавим свијетом,
а језик наш, који је научио,
да се сматра ствари светом..
А како власти никада није доста
и како глад нема очију,
мало по мало и ништа не оста...
А наши се само смију
и полако за њим, трљајућ' руке,
к'о дио ''његове'' нове власти...
Богатимо се без по' муке!
Зар има на свијету веће сласти...?

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 10:10 pm

SRBI ,starosedeoci Danske,Švedske i Đermanije i..skoro…cele današnje Evrope !!!!

koje je more Severno čitajući o starim (slovenskim) nazivima koji su postojali pre nemačkih i skandinavskih. Čitajući te strane, tražimo odgovor kako se zvalo Baltičko more ranije-da li Belo, ili kako već?; shvatamo koliko je istorija i naša stvarnost drugačija ako ispod nameštenog ponemčenog naziva Magdenburg vidite običan naš Veligrad ili Veligard, a one Abodrite konačno prepoznate kao slavne Bodriće, što na borbu bodre…

Zahvaljujući knjizi dugo skrivanog srpskog istoričara Miloša Milojevića „Odlomci srpske istorije“ ( objavljene prvi put 1872.godine), Beograd, 2003.g., ali i drugih do kojih se može doći…

U prvom delu izlažem Vam delove koji se odnose na sakrivanu i malo znanu srpsku istoriju u vreme kad su preci današnjih „Europljana“ pešice i kroz trnje gmizali prema mirnim i razvijenim srpskim svetilištima i gradovima na krajnjem Severu:
(strane 222-242)

Srbi življahu na bregovima SRPSKOG( Belog) ili današnjeg Baltičkog mora, kaže M.Milojeviću pomenutoj knjizi na stranama 222-224)..Još se zvalo ERSKO MORE po srpskom plemenu Era ili Erula koje je živelo na obalama.. To su oni Srbi koji dođoše iz Sibirije (seoba iz Indije, treći pravac), gonjeni Kitajcima/Kinezima i naseliše severnu današnju Evropu pre svih naroda. Još nekoliko stotina godina pre nove ere Finikinjani (Feničani danas) su kupovali jantar/ćilibar od tih „Baltičkih“ Srba.

Iz Sibirije su srpska plemena naseljavala današnju Rusiju,Daniju,Švedsku, a otuda (kao i iz Hvalijskog/Kaspijskog mora i iz Male Azije) naseljavali današnju Đermaniju, nešto Francukje,Belgije itd….
……………………….
SRBI BILI PRE ŠVEDA

Po Milojeviću, koji se oslanja i na delo Aleksandra Veljtmana, Srbi su živeli u celoj današnjoj Đermaniji pre Đermana, u Daniji pre Danaca koja se zvala tada baš Srbica, i delu Švedske ( Boguslanska i Smolandska oblast)Sama „zvanična“ istorija pominje stvaranje skandinavskih zemalja tek oko desetog veka nove ere, a pominju se Vendi (Vindi, ime za Srbe, kasnije Slovene-iz Vindije) u skandinavskim izvorima da su postojali i u petom veku nove ere..Danas su potomci Vinda izmešani sa nemačkom populacijom, a imena su zamenjena, p ipak neka s još uvek prepoznatljivo srpska. Milojević navodi:

Srpska imena naselja i reka u Švedskoj:
Boguslan
Smoland
Boguš
Nerika
Daljekarlija
Umeo Zdravljan
Sevar
Reka Jadern,
Medopad
,Geredanjen Maljunga,
Siljan,
Božan jezero
Reka orša
Mora
Motala reka
Skora
Bravičen
Supebra
Raba
Sela ostrvo
reka Dalja

Plemena srpska

Boguslani
Boguši
Smoljani
Rekarni
Miljani

Lična imena:
Boguš
Godrun
Vulistan
Ljuba
Rade
Raško
Drago
Lakman
Bojemund
Odo
Atelstan
Ivar
Gorda
Sidok
Tatil
Laskar
Svaran
Smirdi
Milan
Boža
Radan

Čak i u 13.veku nove ere zabeleženo je tri imena Srba : Vukašin,Đurađ,Nelpan..

Kralj Švedski uvek je imao u tituli da je vladar „švedski, norveški i vendski ( venoski/srpski).
Deo koji je bio naseljen Srbima/Vindima u današnjoj Švedskoj je oblast Boguslan (pišu kao Bohuslan), dakle zapadnp južni deo (poznat je grad Gotaborgna reci Goti), a

A interesantna je priča o Boguslavu, Skandinavskom kralju,, koji je zbog krune morao da nazove sebe Erikom ( od Pomeranije, zemlje Po-Morja i slovenskog-srpskog plemena Pomorani, danas bi rekli Srbi Primorci ili Pomorci)

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 10:22 pm

DINASTIJA BOGUSLAV IZ ERSKOG PriMORJA (Baltičkog priobalja)

.

Od 11. (do 17.)veka, porodica kneza Boguslava(bogu-slav) je vladala Pomeranijom, ali se sve teže branila od stranih napada i prihvatila je zaštitu Saksonaca, pa je od 1108.godine primala saksonske naseljenike u prostrano Pomorje.Nekadašnje prostrano pomorje obuhvatalo je tle današnje severne Poljske, deo severne Rusije, severnu Nemačku (naravno još postojeće Lužičke Srbe).

The arms of Pomerania from 19th century, then a Prussian province. The first to use the griffon in the arms was Duke Boguslav, in 1214.(ovde ne mogu da prebacim sliku,žao mi je)

Po Milojeviću,u istom prostoru,pored plemena Pomorjana, živela su i ova srpska/vendska plemena:
RANI ili RANCI,danas ponemčeni kao Rugijani
VOLIĆI ili VEljIĆI;
RUJANI ili Rujanci,danas ponemčeni Rugijani

Pleme VeLjića ili Ljutića živelo je zapadno od Odre, a među njima Ukri na istoimenoj reci. Ovi Veljići ili Ljutići dele se opet na 4 glavna plemena:
RATARE Danas su ponemčeni u Volgastene..

DOLENIĆANE Danas su ponemčeni u Volgastene..

ŠČIROPANE na reci Peni Danas su ponemčeni u Volgastene..

KIĆANE Danas su ponemčeni u Volgastene..

Pleme Ljubića,Ljubenića,danas ponemčeni kao Ljubegsci i Aldenburgsci

Pleme STODERANA živelo je jugozapadno od Veljića (ili Ljutića) na reci Sprevi i Havolju i takođe su se delili na nekoliko plemena mešu kojima je najpoznatije bilo BREŽANI (pri izlivu Havolja u Labu). I Stodorane i Brežane često zovu jednim imenom GAVELJANI.. Danas potomci ovih plemena nose ponemčena prezimena Perlberg,Havolburg

BODRIĆI ( ABODRITI ili RAROZI),specijalno važni i moćni
VAGRI,biće posebno rečio njima
POLAPCI (POLAPSKI SRBI),Polabljani,danas ponemčeni Raceburšci
GLINJANI,GLINIĆI, živeli su između Labe i reke Stepenice,danas ponemčeni Anenburgsci
VARNI, na istoimenoj reci Varni ili Varnavi, danas ponemčeni kao Roštohinci,
RACI ili RAŠANI, u gradu RACIGRADU
KAŠUBI ( izumrli u 19.veku)
DOLENIĆI
RATARI, danas ponemčeni Štetinci
VILINIĆI, VILACI oko današnjeg Berlina ili Branderburga
BRIZANIĆI, današnji Havenburci
ERE ili ERULI, danas ponemčeni kao Meklenburžci
BRIZNIĆI, danas ponemčeni kao Prignićini i Perlbergci
HAVOLJANI, danas ponemčeni Hovelburgci
SEDINIĆI, danas ponemčeni Štetinci
KISLINIĆI, danas ponemčeni Grifenvizdci
SRBIĆI, danas ponemčeni Najbrandenburgci
BUCOVCI i GUSTOVIRCI
Sorabi i Serbi ( danas ponemčeni Servestani)
Lužički Srbi ili danas Saksonci,Misnici i Lipiscini
MILČANI, danas Saksonci i Prusi

U 14.veku Knez Boguslav Peti (1326-1372) i njegov brat Knez Barnim(1326-1365) četvrti izdelili suadministrativno zemlju na Prednje i Stražnje Pomorje, odnosno po prirodnoj granici tokom reke Prsitice .Pleme Pomorjana (Pomerana) je inače živelo na teritoriji od reke Visle do Odre.

Knez Boguslav Peti je imao sedam potomka: jedna od njih je bila Margareta od Pomorja (*1366+1410 ), koju je 1392.g.oženio prilično mlađi Ernest Gvozdeni (*1377),nadvojvoda Karantanije( današnje Slovenije),Pretpostavka je da je Ernest želeo ovim brakom da obnovi dinastičke veze izmedju dve slovenske (vendske) države.
URL=http://img148.imageshack.us/my.php?image=670cced0erikodpomeranije14vekujedinio skandetj4.jpg] [/URL]

BOGUSLAV,kasnije Erik od Pomorja,kralj Danske, Švedske i Norveške punih 40 godina

Erik od Pomorja (kralj 1397-1439)imao je kontrolu nad celim Baltikom,Planirao je da osnaži nordijsku Uniju Kraljevstava ,Danije, Norveške i Švedske, ali nije uspeo u toj nameri .Rodio se 1382.godine, u srpskoj porodici plemena Pomorjana. Njegov otac je bio Vratislav Sedmi, knez Pomorja, vladao je do 1394.g (ubijen je).

Majka mu je bila Marija iz Veligrada( ponemčeno Meklenburg),ćerka veligradskog kneza Henrija Trećeg i majke Ingeborg iz Danske.Rodjena je 1363.(živela do 1402.), a njena starija sestra bila je Margareta Prva, Kraljica Danske (r.1353+1412), po udaji i Kraljica Norveške,sahranila i muža i sina, a posle 1389. i Kraljica Švedske.

Po tetkinom nagovoru, i da bi bio proglašen za kralja, Boguslav usvaja nordijsko ime Erik, i biva krunisan u Kalmaru u Švedskoj 1397.g. Rodjena je Kalmarska Unija-tri kraljevstva!Zvali su ga Erik 7.u Danskoj, Erik 3.u Norveškoj i Erik 13.u Švedskoj. Već 1405.ženi ćerku Kralja Henrija 4- od Engleske, ali nema dece sa njom i ostaje udovac 1430.(ženi se ponovo Sesilijom

Kralj koji je imao samo 15 godina na krunisanju,morao je da prepusti je tetki Margareti da vodi Uniju.Posle njene smrti 1412..,uzeo je punu upravu nad vladom, ali bilo je sve više teškoća- izgubio je kontrolu nad Švedskom 1436, a tri godine kasnije i u ostale dve zemlje.Povukao se u rodno Pomorje i umro u Darlovu ( ponemčen naziv Rigenvalde),koje danas pripada Poljskoj..Sahranjen je u crkvi Sv.Marije 1459.g.
I dok su u prošlosti Pomorci Srbi morali da se odreknu drvenih i zlatnih idola Peruna i Svetovida zbog nametanog hrišćanstva od strane Gota, 1534.prime luteransku/protestantsku veru, a 1618. bukne verski tridesetogodišnji rat između luterana i papinaca. I domaće i neprijateljske vojske u toku rata nanele su veliku štetu gradvima Pomorja, a dve trećine Pomoraca je ubijeno ili prognano, dok su mnoge oblasti izgorele do temelja.

Poslednji potomak srpske pomorske dinastije bio je Knez Boguslav Četrnaesti..Umro je 1637. godine a Pomorje je isprva bila pod vladavinom Izabranog Princa iz Branibora (ponemčeni Brandenburg) koji je oženio devojku iz Boguslavljevove porodice.On je takođe uzeo i zemlje Istočnih Borusa/ Prusa ( Tevtonskih vitezova) i naslovio se titulom Kralja Prusije i Pomoranije.(S tražnje, jer je Prednja pripla Švedskoj 1815 kao Vestfalija).,
………………………………………………………………………………………..
A evo šta o severnim i inim Srbima piše drugi autor Sim Lukin Lazić (u knjizi „Kratka povjesnica Srba, od postanja srpstva do danas, I izdanje piščevo 1894.g.,IV izdanje u Beogradu 2003.g.; strane 18 i 19 )

…………, dotle se oni severni Srbi već behu razmestili i učvrstili. Oni Srbi u negdašnjoj Sarmaciji, a u današnjoj Rusiji, Poljskoj i Galiciji osnovaše tamo Veliku Srbiju, koja se zvala još i Bijela Srbija ili Bojka.

Oni tamo dalje na zapadu, iza Visle i Odre i oko rijeke Labe, Sale i Mulde osnovaše Polapsku Srbiju, koja se zvala Sorabija i Surbija.

Niže njih, u današnjoj Bavarskoj i Češkoj, ostali polapski Srbi osnovaše drugu Bijelu Srbnju, koja se taksđer zvala Bojka po srpskom plemenu Bojki ili Boji. A od te Bojke srpske kasnije Švabe stvoriše svoju Bojoariju (Bavarsku) i Bojemiju (Češku), koju Švabe i danas zovu: Bemen, pa i mi je kad što zovemo Nemska, kao što i Čehe zovemo Nemcima.

No više sviju ovih Srba, oni najsjeverniji Srbi duž Baltičkog Mora osnovaše Baltičku Srbiju u Pruskoj, Pomorskoj (Pomeranu), u Meklenburgu i Hanoveru na sjevernim stranama današnje Njemačke.

A od tih baltičkih Orba odvoji se veliko pleme Rujanci i naseli se još severvije u samom Baltičkom Moru na velikom ostrvu, koje se po njima prozva Rujan, a Švabe ga danas zovu Rigen.

Vremenom Baltički Srbi prodreše čak u Dansku, pa tamo osnovaše Dansku Srbiju.

No u kasnijim ratnim pohodima svojim pružahu se baltički i polapski Srbi i u Švedsku, Holandiju,Belgiju, Englesku, Francusku, pa čak i u Švajcarsku, ali tamo im je svuda brzo trag izginuo.

Svi ovi severni Srbi deljahu se u mnoga premnoga plemena. Najglavnija srpska plemena behu : Polapski Srbi, Lužički Srbi, Ljutice, Bodrice, Rujanci i Boji iliti Bojki. (Boji življahu i u sarmatskoj i u češkoj Bojki, pa i danas ima u Malorusa pleme Bojki.)

Za sve vreme svoga života ovi Srbi življahu odvojeno svaki za se u svoje plemenske državice i malo kad su poslovali zajedno, ali svi držahu jedne običaje i govorahu jednim istim jezikom tako, da im je „gotovo svaka riječ jednaka bila“.

U prva vremena življahu oni sa svim slobodno i nezavisno, negđe pod izbornim, a negđe pod nasljednim starješinama svojim. Za Srbe u Sarmatskoj Bojki zna se, da su imali nasljedne knezove, a Srbi Rujanci imađahu svoje careve i posebno svoje carstvo na Rujanu. Rujanci bjehu vrlo veliki junaci, te jedno vrijeme i sva ostala plemena srpska priznavahu njihov prvenstvo i vlast.

Dugo vremena sjeverni Srbi življahu mirno i divno napredovahu u prosvjeti i radinosti. I tek negde u drugom i trećem stoljeću po Hristu dođoše oni u bliži dodir sa Đermanima (Nijemcima). Nijemci se lukavo i lagacko uvukoše među Srbe, pa kako bjehu u svemu mnogo slabiji od Srba, dulje vremena življahu sa Srbima u ljubavi, U toj slozi zateče ih i četvrto stoljeće, kad poče velika seoba naroda i uzavre sav svijet…….

………………………………………………………………………………………………

Povodom Šveda, trebalo bi još objasniti:
-Jednostavno čitanje slova, maltene po Vukovom pravopisu—uvek mi je asocijacija da su Sloveni čuli nemačku (ili englesku ) reč pa je zapisali svojim slovima (jer su slovari-pismeni od pamtiveka) i u svom rodu. Na primer, reč Queen (kraljica), čuje se kao kvin i u švedskom postaje imenica koja označava ženu, a piše se jednostavno KVINA.Ne pišu c pa da ga čitaju kao k, već jednostavno pišu k- opet asocijacija da su govor zapisali oni koji su već dobro znali razvijeniji jezik.

- U jeziku švedskom primetih da obične materijalne stvari uglavnom nose preuzete i prepravljene reči gotskog, nemačkog i engleskog jezika, dok se u oni osećajnijim češć javljaju meka slova ( npr. Serlak ili šerlak za ljubav)
-
_Mitologija skandinavska uopšt je takva kopija srpske, odnosno slovenske, da je meni smešno kad uhvatim neku grešku „u prepisivanju“- naš Triglav, čiji je dan tor-nik postaje švedski Tor, a oni mu pripisuju odlike Peruna; i naprimer Odin ili Oden je loše „prepisan“ Voden, ali oni su mu dali simboliku planete Jupitera, a potrebna je simbolika planete neptun itd..

-Vikinzi uopšte nisu imali rogove na kapama- to je dodato u stripovima..Oni koji su imali rogove na šlemovima su Srbi_ Knez Lazar ima roge od metala na metalnoj kapi

-Naravno, solarni kult kojim se oni ponose, a i on je preuzet od Slovena….

Srbi pre DANACA u Danskoj

I dok je po Milojeviću samo deo današnje Švedije bio srpski, današnja zemlj Danska je celokupno bila nastanjannj srpskim stanovništvom pre ne go što su Nemci nahrupili na njih..

Oko 98.godine pre Hrista horde Nemaca, Gota i Dajčera beže pred najezdom (turskih) plemena od Crnog i Kaspijskog mora i navaljuju na Srbe(prvo na one koji žive u današnjoj Besarabiji, ili BELOJ SRBIJI., Vlaškoj, Moldaviji pa „pošto im ne uspe da se nastane u ove srpske zemlje i stanu pod zaštitu Rima one se upute na sever, opet preko srpskih zemalja) i jedva se skrase u današnjoj DANIJI (Danska) koja se tad zvala ostrvo SRBICA..

Kao dokaz, Milojević navodi imena srpskih vladarapre nego što je Danska stvorena

Segub ili Segud se pominje kao prvi knjez ili župan, a presto (stolica) mu je bila u gradu SRBICI
Trojdans ili Trojans
Telomir, koji je „stolicu“(presto) preneo iz Srbice na ostrvo VITOSLAV (Goti su ga prozvali Zeland, a danas je Langeland))
Ostrad ili Ostroj
Trojdan drugi
Orel ili Torel
Jelo,Jelachin odnosno Jelašin
Viko,Vojka
Bogoj ili Bogšo (napisano je Boghscho)

LANGELAND se zvao VITOSLAV

Zet BOGOJEV zvao se Vičan ili Vićan i upravljao je gradom i oblašću SUZICOM (ili Slezvigom) na reci Sliju, a žitelji te oblasti bili su Sljevonići- srpska plemena. VITOSLAV je bilo ime za Zelandiju (današnji Langeland), a VITELOŠSKIJI OSTRVI (.?).

PRVI „DANAC“ je pola NEMAC(GOT), pola SRBIN

U vreme pomorskog rata (morske vojne, kaže Milojević) SRPSKOG KRALJA BOGOJA protiv Friza (Francuzi današnji- koje su u to vreme Rimljani zvali Saksoncima, u značenju saksum=strmeniti breg ili litica) jedan vitoslavski(zelandski) velikaš Huml (oženjen Srpkinjom, Vićanovom ćerkom, odnosno Bogojevom unukom) nagovori Bogoja i odvoji deo zemlje (vitoslavska, odnosno zelandska ostrva) pod svoju vlast.

Nemac Huml i Srpkinja (iz vladarske porodice) su imali sina DANA, pa je po njemu današnja Danija (Danska) i dobila ime, kao otcepljena srpska zemlja.(Zet pripremio, unuk otcepio)

Dakle, prvi vladar Srbice/Danije/Danske bio je Polusrbin Dan.

Posle njega vladao je njegov sin koji je nosio dedino ime Humli, a proterao ga je brat Loter..Sledeći vladar zvao se Loto, a zatim Lotov sin Skiold, pa sin Fridlej (po Saksonu Gramatiku)..

U to vreme, kod Srba se vladar zvao KNEZ GODOMIR, koji je imao sina Vratislava i kćer Svetovidu i mnogo je propatio u borbi sa lukavim i prepredenim Nemcem pod imenom Frodo.

Frodo je kopao jame i lišćem sakrio svoje vojnike,iznenadio Godomirovu vojsku i tako pobedio Srbe na kopnu. A morsku Godomirovu flotu je opet lukavstvom pobedio: unajmio je ljude koji su „provrteli“ (probušili) sve godomirove lađe..Isti Frodo je, da bi uzeo i grad Pljeskov pod svoje, kobajagi umro i njegovi ratnici su počeli da traže mesto gde bi sahranili mrtvog vođu- žitelji Pljeskova nasednu na priču, rado ustupe mesto za grobnicu i taman se počnu veseliti kad se „povampiren“ Frodo pojavi u gradu i „iseče ih“..

Tako su se Goti.počeli da se šire po novoosvojenoj teritoriji i proteruju Srbe sa ostrva (posle Froda vladali su nemački vladari:Veremund,Ulfo ili Olaf,Dan drugi,Hunglet,Froto drugi,Dan treći,Fridlev i Froto treći

Naredni srpski vladari u Srbici-današnjoj Daniji su (posle Bogoja):

Hladan ili Vladan
Raja
Oleg u Daniji, a istovremno ANTISLAV (sin Godobrata) u Skandinaviji današnjoj
Ralen sa nadimkom Kraguj ili Vrana
Godoj (poginuo u borbi protiv jednog otpadnika iz srpske vere koji je počeo da se klanja „Odenu“- zvao se preletač Bogoj, ali nema veze sa vladarem iz prošlosti)
srpski knjez ili CAR JAROVIT
VOJBOR- koji je i osnovao u tadašnjoj svojoj srpskoj zemlji grad Vojbor, a danas je to Viburg u nemačkoj Rusiji).

Vojbor je i poslednji zabeleženi vladar Severnih Srba u današnjoj Danskoj jer od vladavine Frota trećeg sva je „Danija bila gotska“, kaže Milojević.

Nameti Frota trećeg i prethodnika bili su teški za starosedeoce Srbe: plaćao se dolazak pred kralja Frota, plaćalo se ako udaješ sopstvenu ćerku, za svaki posao….

STRUMIĆEV USTANAK

Deo Srba se organizovao i podigao ustanak u vreme Frota trećeg- vođa se zvao STRUMIĆ (PoSaksonu Gramatiku ustanak su podigli Sklavini ili Srbi, a po drugom istoričaru Meursiju ustanak su podigli Vandali- poznato srpsko pleme).Strumićeva vojska ne napala sada nemačko (a prethodno sopstveno) poluostrvo s namerom da proteraju nemce i bitke su se vodile i na moru i p suvu kopnu. Srpska vojska izgubi- a ranjeni i zarobljeni Srbi budu razapeti živi..

PAD SRPSKE VANDALIJE

Froto treći je, u nameri da pokori srpsko pleme iz Vandalije, počeo da ih zove sebi, obećavajući službu i prihode (jer je kao mirnodobsko vreme)..Kad se skupe, on ih počasti prvo pa odvede dublje u teritoriju , onda opkoli svojim vojnicima i na prevaru, poseče sve.. Iza toga sa vojskom nemačkom uspe da uđe u zemlje vandalske i pokori preostale Srbe, te se otada poče zvati vladarem Danije i Vandalije..

RAT ZBOG KNJEGINJICE JANE

Iz političkih razloga, da bi uzeo još od srpske zemlje, Froto treći ( po savetu svojih 12 savetnika- diara)reši da oženi Srpkinju Janicu-Janu, ćerku Kneza holmogorskog Janka..Iako ona nikako nije htela i stalno vraćala prosce, Froto treći pribegne vračanju (Milojević kaže:“no kao što istorici tog vremena vele:nju uvračaju“)- i ona pođe. No, Frotov plan ne uspe: u svom dvoru on zatekne drugu dovedenu mladu, Alvilu, kćer norveškog kralja, I još, Janin otac Janko skupi vojsku i napadne Frota da povrati otetu ćerku..

Po nekim izvorima knez Janko je poveo sa sobom 69 kneževa, a po drugim čak 200 kneževa i njihovih vojnika..Neka imena tih srpskih knezova koja su pomagala knezu Janku su:
Knez Olimir Holmogradski
Knez Janko Kijevski
Knez Janko Saksonski
Knez Raul ili Radul sa Orkaskih ostrva
Knez Dejomir Helzingije
Knez Jarobor
Knez Jamtor Lapski
Knez Dako Jetski.

Knez Janko je u bitkama na suvom upravljao sa 900.000 Srba, a morskom vojskom je upravljao Knez Olimir ili Elomir, kaže Milojević.
Borili su se sedam dana i sedam noći i na moru i na kopnu, ali Froto (uz pomoć Erliha, kralja norvežskog) razbiju srpsku vojsku..

Milojević ne piše šta se desilo sa Janom, a u daljem tekstu pominje se da je Froto ostao sa Alvilom ženom (tast mu je pomogao da pobedi Srbe) ali nije imao sa njom dece. Posle njegove smrti, Goti izaberu „nekoga skalda ili pevača „po imenu Jarno, koji je verovetno sudeći po imenu bio Srbin. No, pojavi se Frotov sin iz prvog braka Fridlev,za koga se verovalo da je mrtav,skupi vojsku i protera Jarnaa na ostrvo koje se i danas po njemu zove Harnoa.

Taj Fridlev uze za ženu OPET SRPKINJU. Zvala se Đurđica i bila je ćerka srpskog kneza Grubana.Imali su sina Olega (mlad je umro) i dva unuka Garaljda i Froda petog. (U međuvremenu, dok su unuci porasli, vladali su Froto četvrti i njegov stric Ignjo.) Unuci kao vladari najpre podele zemlju na pola, ali Froto peti ubrzo udavi brata i osta jedini vladar.

Milojević dalje pominje (posle uništene srpske dinastije) i porodicu, odnosno dinastiju OGNJANOVIĆA koji su nastavili borbu sa Gotima, ali pod vođstvom Ermanorika, sva srpska zemlja bude pokorena.(300.godina nove ere). O mučenjima koje su Goti sprovodili nad Srbima Milojević navodi pesmu Žmudsko-litovskog naroda koja veli:

„O, Perun Bože!
Ne muči Žemojta
Već muči Gota
Rudoga psa“

Ili, „Perkunas Dievaitis
Nemuszk Zemaytis
Bet musz Gudu
Keip szuniu rudu“.

O ERMANARIKU

O ocu Ermanarikovom, gotskom kralju Sigbertu, Saks Gramatik kaže ovako (po Milojeviću):

Sigbert je izgubio bitku od srpskih plemena Savljana u Skandinaviji koje je predvodio Godoj i pobegne u Srbicu (današnju Daniju). Pošto knez Srbice (Danije) tada nije bio u zemlji no ratovao izvan granica svoje zemlje,Singbert sa svojim nemcima uđe u „bezljudnu“ Srbicu i poseče i razapne ono malo odraslih muškaraca,žena i dece i „napravi se“ gospodarom. Ne zadugo, jer se srpski knezIZIMIR vrati i tako razbije Sigberta, da on jedva spasi goli život bekstvom na ostrvo Fioniju, a njegov sin Ermanarik i dve ćerke ostaše u srpskom ropstvu. (Kasnije je Sigbert napao i Slaveniju Srbije-Samsku, i tu ga ubije upravitelj oblasti SAM.

Knez srpski Izimir je zavoleo zarobljenog Ermanarika zbog oštroumnosti, no Ermanarik iskoristi priliku (dok je Knez Izmir davao parastos/daću poginulom bratu) i udružen sa jednim Hunom_pokrade blago Izimirovo, zapali dvorove kneževske i pobegne na ostrvo Zelandiju- gde se odmah postavi za vođu nemačkih plemena i sklopi savez protiv kneza Savskog Godoja. Uz pomoć srpskog izdajnika velikaša Save, on uspe u nameri. Iza toga sabere svu moguću vojsku i napadne ostrvo Srbicu i zarobi 40 srpkih kneževa i obesi ih..POminje se još jedna bitka Ermanarikova protiv baltičkih Srba gde je on ranjene i zarobljene vezivao za noge i repove konja i divljih bikova i tako rastrgao.
Konačan pad srpskih svih plemena pod Gotima ( u Daniji današnjoj) bio je 300.godine posle Hrista.

ERMANARIK GINE OD SRPSKE RUKE ipak

Po Saksu Gramatiku, Ermanarik je uhvatio četiri brata razbojnika- morska Srba,koji išli iz Helesponta natovareni blagom_primora ih da podele dobit, a sestru njihovu SVEVLADU uze za ženu…

Godinama iza,zbog dojave zarobljenika Livonskog Kralevića Vuka, da ga žena vara sa pastorkom Frotom (od prve žene)- Ermanarik osudi na smrt oboje: nju rastrgnu konji, a njemu ipak oprosti presuđena vešala. Isti Livonski Vuk dojavi braći Svevladinoj šta se izdešavalo i oni dođu sa vojskom,oplole ga i ubiju mu vojsku( U okruženju je Ermanarik imao srpska plemena koja nisu htela da mu priteknu u pomoć). Ermanarika uhvate braća živog, odseku mu ruke i noge, pa tek onda ubiju.

Naslov: Re: Ko su Srbi i kako nam se piše ... ? Čet Sep 17, 2009 10:24 pm

» Demistifikacija: Kako je zapravo otkriven i kako je iskasapljen Lepenski vir
» Kako postupiti sa smaracima?
» Kako protiv narkomanije?