Sistem zapada ???

Na zapadu se, kao nešto mnogo iznenađuju sposobnostima naših kriminalaca.
Preteruju!
Svetska kriza je upravo izazvana logistikom sa američkih, engleskih, francuskih.....univerziteta.
Priznajem,dali su neprocenljivo znanje svonim kriminalcima,ali znanje ko znanje,nema granica.Pokazalo se, po ko zna koji put,da naši ne zaostaju,čak su čuveni po inovacijama u toj oblasti.
Ako ne verujete,evo primera:Kako se ono beše zove onaj čuveni amerikanac,nije ni važno,setiće te se,to je onaj što je uspeo da "obere"svoje klijente za,"tričavih" 50milijardi dolara.
A ovi naši jadnici stalno trube kako tamo vlada zakon.Pravna država.......Trebalo bi posle svega ovoga da za sva vremena o tome ništa ne progovore.Ako znaju šta je sramota.

Interesi NATO pakta i Srbija kao deo interesne sfere

Autor: Bojan Panić, Objavljeno: 18. 02. 2009.
Severnoatlanski pakt nastao je 1949. godine u Vašingtonu. Njemu su prišle Belgija, Danska, Holandija, Francuska, Island, Italija, Kanada, Luksemburg, Norveška, Velika Britanija i Portugalija, a kasnije i Turska, Grčka, Španija i Zapadna Nemačka (1955. g.). Ubrzo se ovaj pakt pretvara u međunarodni savez, tj. NATO, koji je imao stalni savet, specijalizovane komitete i jedinstvenu komandu. Sedište Nato saveza je u Briselu.
Posle trijumfa Nato pakta nad Varšavskim paktom (osnovan 14. maja 1955. godine i čine ga SSSR, Bugarska, Čehoslovačka, DR Nemačka, Mađarska, Poljska, Rumunija i Albanija do 1968. g. kada se zvanično povukla iz ugovora. Sediše pakta bilo je u Moskvi i raspušten je 1989. g.) dolazi do jednopolarnosti u svetu. Pobednik je započeo politiku svetskog policajca pod parolom borbe protiv terorizma, rušeći osnovne pravne, ljudske, moralne i civilizacijske tekovine. Dok na jednom kraju sveta ruši legitimne režime, ubija narod Iraka i Avganistana, na drugoj strani proglašava muslimansku državu, a u stvari stvara novu NATO tvorevinu. Onaj ko kontroliše Balkan, kontroliše puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, već potencijalno i one same iz Kaspijskog mora i Kazahstana. Nameće se problem dominacije nad Istočnom Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, i predstavlja dobro tržište koje će uskoro primiti svaku vrstu robe izvezene sa Zapada. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da uvežba i isproba svoje oružje i opremu. Dunav je prirodan put koji povezuje istok i zapad Evrope.
Da bi NATO uspeo u tome on je Srbiju kao glavnu zemlju na ovom strateškom putu uništio, razjedinio, podelio, jednom rečju okupirao. Okupirao je na taj način što je doveo svoj režim na vlast u Srbiji, što su mediji pod njegovom kontrolom. Strane službe vršljaju po zemlji, hapseći srpske heroje i junake. U svemu tome im pomaže izdajnički režim Borisa Tadića. Dok se srpske glave isporučuju Haškom kazamatu, dok nam se oduzima i rastura zemlja, dok postepeno nestajemo sa karte sveta, evro izdajnici spavaju na 11. miliona evra, prodaju naše fabrike, naše ime, našu istoriju.
Ne smemo da zabarovimo da su SAD i Velika Britanija uvek vodile antisrpsku politiku. One su izdale Dražu Mihailovića i srpske četnike u Drugom svetskom ratu, zatim su uz podršku Vatikana i glavne kolonije SAD u Evropi, Nemačke, pocepali SFRJ, bombardovali su Republiku Srpsku, organizovali akcije Bljesak i Oluju, u kojima je proterano na stotine hiljada Srba sa svojih viševekovnih teritorija; bombardovale Republiku Jugoslaviju i na kraju dovele izdajnički, marionetski režim na vlast. NATO pakt je rušeći Povelju UN izvršio zločin protiv mira i te 1999. godine pošao Hitlerovim putem. NATO je koristio osiromašeni uranijum, koji je najviše upotrebljavan na teritoriji Južne srpske pokrajne. Za vreme agresije uništena je toplana na Novom Beogradu, koja je grejala više od milion žitelja. Srušene su konstrukcije mostova u Novom Sadu i drugim gradovima, izbačeni su iz upotrebe svi civilni aerodromi u Beogradu, Prištini, Nišu. Potpuno je uništena fabrika automobila „Crvena zastava“ u Kragujevcu, fabrika privredne avijacije u Pančevu, i rafinerija. Srušeno je ili oštećeno više od dvesta škola i dečjih ustanova. Posle raketiranja i bombardovanja Varadinskog mosta preko Dunava bez vode je ostalo više od 600 hiljada stanovnika.
Boris Tadić je, kao ministar odbrane, po nalogu vojnoindustrijskog lobija SAD i Pentagona protivzakonito penzionisao najsposobnije i najiskusnije oficire vojske. Pentagon je želeo da se osveti ljudima koji su ponizili njegov NATO 1999. godine. Međutim, i to im nije bilo dosta, pa su generale koji su komandovali trupama na Kosovu i Metohiji, gde je razbijena njihova vazdušno-kopnena agresija, preko Tadića poslali u Hag. Ministar odbrane je zatim pristupio uništavanju tenkova T-55. Prodavali su ih za 94 evra po toni. Zatim je uništen veliki broj artiljerijskih brigada i jedan broj PVO sredstava, posebno ručnih raketnih sistema „strela-2m“, a po nalogu SAD nastoje da unište sve rakete tog tipa. Jedna takva raketa sa lansirnim mehanizmom košta 100 hiljada dolara, dok sama raketa u cevi staje 60 hiljada dolara. Davinić je nastavio gde je Tadić stao, penzionisao je veliki broj najsposobnijih oficira i to pukovnika i generala, kao i profesora i doktora nauka. NATO naprosto neće svedoke svoje nemoći u napadu na Srbiju. Napada kojim se želela oteti celokupna teritorija, napad kojim se ona gazila jer nije htela da udovolji diktatima i kojim se želelo uništenje jednog sistema, koji nije po volji Zapada. Ovde bi mogli da se prisetimo i reči Nikole Tesle: „Ukoliko želite da porobite jedan narod-zamenite mu paradigmu“. To je upravo bio i ostao Tadićev zadatak u Srbiji - da promeni sistem vrednosti srpskog naroda.
Septembra 2006. godine predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je u Vašingtonu sporazum SOFA. U svom obraćanju medijima Tadić je izjavio: „Moja filozofija je veoma jasna. Novo mesto Srbije u svetu usredsređeno je na to da bude stožer kolektivne i bezbednosne arhitekture NATO-a na Balkanu“. Ovim izdajničkim potezom vojska SAD i pripadnici njihovog Ministarstva odbrane mogu da koriste sve što im treba u Srbiji bez ikakve materijalne nadoknade. Pripadnici osoblja SAD, na našoj teritoriji izuzeti su od nadležnosti naših sudova i iznad su naših zakona. Milovan Drecun je rekao da je to pravni osnov za bilo koju američku bazu u Srbiji. Solanin kaplar je sve resurse naše države stavio na raspolaganje agresorima.
Politika evroatlanskih integracija pokazala se štetnom i lošom upravo na primeru Kosova i Metohije. Proglašavajući 17. februara NATO državu SAD i njihovi sateliti iz Evropske unije su još jednom prekršili međunarodno pravo i pokazali da poštuju samo pravo sile i da u njihovim postupcima nema pravde i morala. Još je Aristotel rekao da je naoružana nepravda nešto najgore što se može zamisliti. Naoružana nepravda (SAD i NATO) rekla je da Albanci na Kosovu i Metohiji imaju pravo na nezavisnost od Srbije.
Ono što svet treba da raduje jeste buđenje jednog diva, koji više neće da trpi poniženja. Rusija više neće dozvoliti NATO okupatorima da vršljaju po svetu, da ponižavaju i porobljavaju slobodarske narode. Rusija je postala svetska ekonomska, politička i vojna velesila, koja neće zaboraviti svoju pravoslavnu braću. Ali, Srbi danas imaju problem. Oni žele u Evroatlanske integracije, a zaboravljaju da ih jedino prijateljska i bratska Rusija nikad nije izneverila. Mi kao narod moramo jasno i glasno da kažemo evroatlantistima NE i da se okrenemo sebi, sopstvenim interesima. Te interese najbolje možemo ostvariti politikom približavanja Istoku. Zapostavljanje Rusije dovešće Srbiju u položaj u kojem će biti svedena na granice iz 1878. godine. To je cilj naših „prijatelja“ iz Evropske unije, SAD i NATO pakta. Žalosno je i to što se srpski narod odrekao svoje viševekovne politike „oslobođenja i ujedinjenja svih srpskih zemalja“. Toj politici moramo da se vratimo ako želimo da nas neko poštuje u svetu.
Srbi danas moraju jasno da definišu svoje ciljeve i da ne zaborave istoriju, tradiciju i veru. Samo tako možemo krenuti napred. Ne smemo da šaljemo našu omladinu u Irak, Avganistan i druge zemlje, a da toj istoj omladini ne usađujemo svest o odbrani svoje zemlje, svojih interesa, svojih predaka. Srbi su u Kosovskoj bici padajući pod jataganima, učvrstili svoje dostojanstvo i jasno rekli svetu da nikada neće dati svoje ime, svoju zemlju, svoju veru i tradiciju. Mi to isto moramo da kažemo Evropskoj uniji i NATO paktu. Pristup takvim organizacijama bio bi poguban za nas i to bi uticalo da mi nestanemo kao narod i tako se utopimo u nehrišćansku Evropsku uniju.