na srcu i dusi

Šta je pisac i jedan i drugi hteo da kaže?

Potrudi se da dobvijes ono sto zelis.

Ti si to tako shvatio ?
Ja sam malo drugačije.. ali ti neću reći kako....

Odlomak iz djela "Blago cara Radovana", Jovan Ducic

Žene počinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesrećne, u sreći su bezdušne i pustoglave, sasvim obratno od čoveka koji je dobar samo kad je srećan.Kod žena je urođeno da vara i na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere ipak sasvim često iz najbolje namere u najviše slučajeva, samo da bi se većma dopala. Ali jedna žena samo vredi koliko voli, a ona vara i kad najvećma voli.

Žena je inače uvek jedno biće za sebe i za ceo svet, a drugo za čoveka kojeg voli.ako vam krije prolost, to nije zato da nju ne sačuva za sebe,nego da vas ne izgubi. Ako hoće da prećuti prošlost, to je i zato što je žena prema prošlosti odista ravnodušna, jer žena po prirodi nije romantik.

Žena ne podnosi spomen. Ona bezdušno sve krije jer ne želi da ima oči ni na čemu što nije u vezi sa čovekom kojeg voli u tom trenutku. Žena živi s dana na dan. i danas je više samoubistava na zemlji zbog propale ljubavi, nego zbog propalog imena ili propale časti.

Prosečan čovek voli više ženu nego ljubav. Kod žena je sasvim obratno: retko je kojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja ne čezne da bude voljena. Istina, mnogo se na svetu manje misli o ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavaju samo žene i pesnici. Čovek voli ljubav-bol, a žena voli ljubav-radost.

Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati I najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti. Obe ove velike I neopredeljive lepote su nematerijalne, jer su isključivo duševne. Lep pogled I lep osmeh nemaju čak ništa zajedničkog sa bojom očiju ili formom usta…

Najlepše oči ima slovenska žena, jer uvek izgledaju začuđene. Ne padaju samo poročne I pokvarene, nego često I savršeno čiste, I po prirodi verne. Žena pada iz raznih uzroka; iz ljubavi, iz dosade, iz strasti fizičke, iz sujete, iz slabosti volje, iz interesa materiajnog, iz roamntike,iz osvete.

Srpkinja se daje onom ko je prevari.

Ženska je ćud...................

Nista me ne cudi od tebe,primitivizam...

I ne treba da te čudi,to je žensko.
Deluje opako,ali ne brini,ima čime da se smiri.

Uh.

Ovo je lepo i nedokučivo.

Zabranjeno je da se place bez ucenja,
da se ikad probudi bez znanja sta raditi tog dana,
da se plasi sopstvenih secanja.
Nije zabranjeno je da se smeje problemima,
da se bori za ono sto zelite,
da se ne preda zbog straha da se snovi nece ispuniti.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokusati da se razume sve sto ste zajedno doziveli, da ih zovete samo kada vam trebaju.
Zabranjeno ne biti ono sto jeste medju svima,
da se pretvarate ispred ljudi do kojih vam nije stalo,
izigravati klovna da bi vas se setili, i zaboraviti sve do kojih vam je stalo.
Zabranjeno je raditi sve za sebe i biti u strahu od zivota i posledica i ne ziveti svaki dan kao da je zadnji uzdah.
Zabranjeno je da vam nedostaje neko bez osmeha, da zaboravite njihove oci, njihov osmeh, samo zato sto njihovi putevi nisu u okviru vasih i da zato mislite da njihovi zivoti nisu vredni koliko i vasi, i da znate da svako ima njihov put i uspeh.
Zabranjeno je da pravite sopstvenu pricu, da nemate vremena za one koji vas trebaju, da razumete sta zivot daje i sta uzima.
Zabranjeno je da se ne trazi sreca, da se ne zivi zivot sa pozitivnim pristupom i da se ne misli da cemo biti bolji, i
zabranjeno je ne misliti da bi ovaj svet bez tebe bio bolji...

Pablo Neruda

Retko čitam poeziju,Poruke su one prave.
Međutim,mislim da je u pitanju jedna geška.
Navešću je:"Nije zabranjeno je da se smeje problemima,
da se bori za ono sto zelite,
da se ne preda zbog straha da se snovi nece ispuniti".

Zabranjeno je
Greska je ispravljena.

mesec dana...



Još jednom samo o da mi je dići
Ispod života svet umrlih nada;
Još jednom samo o da mi je ići
Prostorom snova pod vidikom jada.

Potajna slabost i žudnja ka sreći,
Skrivene misli u boji ljubavi,
Njen pogled nekad sve što znade reći,
Još jednom samo da je da se javi.

U harmoniji svetlosti i tame,
Lik duše trajno gde se od nas krije,
Gde svesti nema već ideje same,
Otkud bol sleće, da osećaj svije.

U meni o njoj, o lepoti, cveću,
I o mladosti - o još jednom samo,
Da mi je da se moje misli kreću,
Da mi je da sam još jedanput tamo.

Da mi je da sam u predelima onim,
Gde su mi mladost, san i uspomene,
Kod negda svojih da je da se sklonim
S lepotom njenom što ko miris vene.

Il da je groblja, senki, vetra, zvuka
I igre mrtvih, avetinja kolo,
Da je bolova, sećanja, jauka -
Znamenja, da sam nekad i ja vol'o.

Al' nije. Ja znam svi ti dani stari,
I želje, njena tuga i lepota,
I nežne veze osmeha i čari
Nemaju više za mene života.

Nemaju više života ni za nju
Sva njena ljubav i moja stradanja:
Dremež i suton i noću i danju.
Nama se spava. Nama se ne sanja.

Gube se redom, trunu pod životom
Aleje bola i podneblja plava,
I moja lira sa njenom lepotom,
Tugom i srećom… Da je da se spava.

I samo katkad, al' to retko biva,
Nju kada vidim posred ovih zala,
Prilazi meni neka magla siva,
Nagovest bleda dalekih obala.

Gledeći dugo taj magleni veo,
Kamo se dani moji razasuše,
Širi se pokrov velik, prostran, beo,
Pod kojim leže utopljene duše.

Vladislav Petković - Dis

Covek nikada ne moze mrzeti neprijatelja neznalicu koliko neprijatelja razvratnika.
Neprijatelj iz neznanja nikada nije toliko odvratan koliko neprijatelj iz pokvarenosti.
Mi postajemo neprijatelji jednom coveku kada poznamo njegove zle osobine a ne poznamo njegove dobre osobine.I mi postajemo prijatelji jednom coveku, kada uocimo njegove dobre osobine a previdimo njegove zle osobine.
Jacina naseg prijateljstva i neprijateljstva prema ljudima, dakle, ne zavisi od tih ljudi nego od nas samih-od nasih poznanja i nase uocljivosti.

Vladika Nikolaj Velimirovic

...Sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covek ne sme predati.
Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teskoce nesavladive.
Ali kad se otkines od sebe neodlucnog, kad pobedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svet vise nije skucen i pun pretnji.

Mesa Selimovic, Dervis i smrt

sjajno! Dopada mi se ovaj odlomak jako...ovaj poslednji.

Pitam se kuda odlaze moji snovi.Nikad ih ne docekam, nikad ne ispratim. A mozda ih se samo ne secam? Zelim da sanjam...neke ljude, neka mesta na kojima nikad nisam bila, neka mora i neke obale, neke livade i neka neba, neko cvece poput crvenih ruza, belih ljiljana, zutih gerbera...
To nije zelja koja se ne da ostvariti. Molim te, dozvoli mi snove, ne kaznjavaj me realnim svetom, ne...nemoj, nemoj dok spavam.
Pusti me u odaje nestvarnog sveta, zagrli me. Ucini me srecnom i nesrecnom, radosnom i tuznom. Ucini me hrabrom i nejakom, neustrasivom i uplasenom. Samo mi jednu noc daj. Ne trazim ti puno...jednu noc da sanjam onoga koga volim.

samotnjak

lovac ::

sjajno! Dopada mi se ovaj odlomak jako...ovaj poslednji.

Hvala.

Biti srecan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Herman Hesse



Ničija

Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš - dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?

Jelena Marković

Samoća

Povlačim se u samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote, izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata

Duško Trifunović



Dovidjenja, druze moj

Do vidjenja, dragi, do vidjenja
ti mi prijatelju jednom bijese sve.
Urecen rastanak, bez naseg htijenja
obecava i sastanak, zar ne?

Do vidjenja, dragi, bez ruke, bez slova
nemoj da ti bol obrve povije,
umrijeti nije nista na ovome svijetu nova,
ali ni zivjeti nije bas novije...

S. Jesenjin

Dovidjenja, druze moj....

Posebna je i divna stvar. Hvala Darkside...

Hvala i tebi lovac.
Hvala ti sto znam da ima nekog ko oseca otkucaj srca i uzdah duse