na srcu i dusi

Ja sam lopov. Ukrala sam sliku iz "posebnih slika".
Morala sam, bilo je jace od mene. Nadam se da se niko nece ljutiti.

e ovo zaista jeste jednostavno posebna slika....lepa je i neka si je prenela ovde da krasi i zenski kutak!

lovac



Kad bi nam prijateljstvo
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora,
savladavsi ih, mi bismo upropastili nase
druzenje.

Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne cini da cemo se nas dvojica
na tom cudesnom putu izmedju Sada i

Ovde ipak ponekad sretati?

Ricard Bah

e ovo je zaista nesto najlepse sto sam mogla procitati o prijateljstvu ! Izuzetno i prelepo. Darkside, izuzetno dobar izbor!

Hvala ti!

Hvala i tebi, lovac.Drago mi je sto si tu.

"Znakovi pored puta"

Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo cesce susrecemo oholost, sujetu, uobrazenje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi, Da bi se potpuno ispoljili i "iziveli", njima treba tudje divljenje i priznanje, cesto i tudje ponizenje; oni su za onoliko veci za koliko drugog umanjuju, a te velicine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, trazeci na sta bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim sto je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, cesto stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaze da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponozavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se kao cudljiva zena iz rdjavog drustva, odjednom okrece i prebacuje im sto su zbog nje ucinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju niko nikad nije nahranio, i ona zna samo da kaze : "Jos, jos!"; sto joj vise dajes i zrtvujes, ona samo odlucnije i glasnije trazi jos vise.
Ponos drzi, hrabri i pomaze coveka na njegovom putu, sujeta mu truje zivot, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na kraju pojede celog coveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima i, nezasicena i nezasitna, trazi odmah novu zrtvu.

Ivo Andric

Moje posljednje zbogom

Ono sto cu ti reci
Neka ostane tajna
Izmedju tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti
Zasto sam cekao
Da se i posljednja
Nada ugasi
Da bih otisao
Sramno priznajem
Da te vise
Ne mogu ovako voljeti
Jer me iznova gusi
Osjecaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gdje pripadas
Niti ljubiti
Lice andjela
Ja vise
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj nacin
Jer tvoja hladnoca
U mom srcu
Izaziva jezu
Osjecam
Da polako nestajem
U tvom crnom oku
Treptaja nedostojan
Ne mogu vise
Niti govoriti
Nehoteci
Razbila si jednu dusu
Na komade
Slomila si
Hrabrog covjeka
Cija sam sjenka
Stoga
Neka ovo bude
Moje posljednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Andjele bez duse
Ostajem
Vjeran molitvi
Da jednom shvatis
Sta je prava ljubav
I kako se voli do smrti

Epilog

Ovo nije ispovest.

Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vracam.

Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plasim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli?
Po kojoj znas koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima,
a ko placa?

Da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saca?

Miroslav Antic

Plavi čuperak


Plavi čuperak obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videćeš šta - kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo - malo... pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš - a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Rade! Vratio me "cuperak" u detinjstvo.

Uvod u drugi život

Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi
koji su postali robovi nad svojom sudbinom,
žao mi je svih onih nesrecnika
koji su citavog života pribavljali sebi alibi,
žao mi je onih koji se citavog života slepo drže jednog mesta,
jer nisu za neko drugo...
žao mi je onih intelektualaca
koji misle da su miljenici vlasti,
žao mi je svih onih koji primaju mito od laskavaca,
žao mi je svih onih nesrecnika
koji tudje mišljenje saopštavaju kao svoje.

Žao mi je svih onih koji misle da nešto znace
u ocima onih koji ne znace ništa,
žao mi je svih onih koji nemaju snage da kažu "Ne",
onda kada se ne može kazati "Da",
žao mi je svih onih nesretnika
koji za slobodoumnost odmah traže nagradu.
Žao mi je onih koji o istini ne znaju ništa.

Žao mi je onih za koje je efemerna slava vecnost,
žao mi je onih koji idu na premijere,
žao mi je onih koji za trpezom žude za prvim mestima,
žao mi je onih koji su ljubomorni na druge,
koji su tašti i ne mogu se izleciti od oholosti.

Žao mi je onih koji za svoje cutanje misle da je principijelnost.
Žao mi je onih koji celog svog života
nisu smeli da rizikuju,
svih onih kukavica koje drhte nad sobom,
negujuci svoj strah.
Žao mi je ljudi koji misle da ce uspeti na tudju štetu,
žao mi je onih koji mrze ljude sposobnije od sebe...

Žao mi je sebe... Gospode...
Molim te za sve one nesrecnike
koji su sami uzrok svoje nesrece.
Molim te za sebe...

Mirko Kovac

Novi svetski poredak

Nova pravila vladaju svetom
i nista nije k’o sto je bilo
ljubav se ukida dekretom
sreca se prodaje na kilo

Svi ideali su sahranjeni
novi su zakoni ispisani
snovi su strogo zabranjeni
iz secanja su izbrisani

Majka zemlja crkava
neuspesni pobacaj
napolju se smrkava
nema vise, to je kraj

Stigla zasluzena kazna
cutanje i mrkli mrak
planeta je mrtva, prazna
novi svetski poredak

Sva su odela jednobrazna
i smeh i plac su ukinuti
umetnost drska i bezobrazna
sama od sebe ce uginuti

Nikakvih nacija nema vise
svi su postali gradjani sveta
i danonocno se kontrolise
gomila mediokriteta

Rade. Odlican izbor.
da Riblja corba

Samo sam pokušao da pariram tvom dobrom izboru.
Zaista je dobar.

Rade ::

Svi ideali su sahranjeni
novi su zakoni ispisani
snovi su strogo zabranjeni
iz secanja su izbrisani

Nikakvih nacija nema vise
svi su postali gradjani sveta
i danonocno se kontrolise
gomila mediokriteta

I tvoj Rade. Izdvajam najbolje.

darkside,
Ne bih se baš složio da je ovo što ste izdvojili najbolje,moje je ubeđenje da je to nažalost istina.Dobro bi bilo da to bude obrnuto.
Dobro bi bilo da imamo ideale(slobodu),za snove,nacionalnog opredeljenja,kulture,tradicije ,vere........
Nažalost, vidite šta su nam učinili i šta nam i dalje čine.
Primoravaju nas, na njima poželjne osobine.Ukidaju nam individualnost,pretvarajući nas u jednolične podanike.
Da nije Bore i njemu sličnih,doživeli bi smo mentalnu eutanaziju.
Zahvalan sam Bori Čorbi,(izvinjavam se onima koje nisam nadrojao zbog prostora i sećanja,a hvala Bogu ima ih podosta),filuzofu mog vašeg i našeg vremena za buđenje svesti o potrebi postojanja svakog od nas, sa svim svojim osobenostima. Pravom na lični izbor,pravu na izbor političkog,kulturnog,tradicionalnog,istorijskog,verskog.... i svega što čini moj i vaš indentitet.
Ne dajmo da nas zavedu, kako bi se svega ovoga nedovoljno svesno odrekli.
Kakav god da nam je izbor,samo smo mi i samo mi odgovorni(krivi),ako se sebe odreknemo.

Rade ::

darkside,
Ne bih se baš složio da je ovo što ste izdvojili najbolje,moje je ubeđenje da je to nažalost istina.

Ja sam istinu i htela da izdvojim, a istina je ono najbolje.

darkside ::

Rade ::

darkside,
Ne bih se baš složio da je ovo što ste izdvojili najbolje,moje je ubeđenje da je to nažalost istina.

Ja sam istinu i htela da izdvojim, a istina je ono najbolje.

Nesporazum,
Istina je nešto, čemi uvek treba da stremimo.Međutim,istina ne služi samoj sebi.Sreća je da nam istina ukazuje da nešto jeste,ali to ne znači da istina uvek predstavlja dobro.Kako istina može predstavljati dobro,takođe istina može pokazati da je nešto zabluda,zlo,prevara,podlost........
Hteo da kažem, da ste odabrali istinu i tu mena spora,nism mislio da Vam izbor nije bila istina,maprotiv.ali ta istina koju ste izdvojili,ukazuje da je među nama zlo.Zar ovaj teks koji ste izabrali ne ukazuje na to:

Svi ideali su sahranjeni
novi su zakoni ispisani
snovi su strogo zabranjeni
iz secanja su izbrisani

Nikakvih nacija nema vise
svi su postali gradjani sveta
i danonocno se kontrolise
gomila mediokriteta



Istina jeste,ali meni je vrlo tužna,i crana.
Svaka čast Bori, na ovoj i drugim istinama,kojima nas upozorava na opasnost koja nam se nudi kao dobro.

Tajna


Svako ima neku tajnu:
šu-šu-šu...
neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne: samo tebi...
kao drugu - šu-šu-šu...

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer - inače
zašto bi se zvale tajne?

I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom - samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu-šu-šu...
Sutra rano... šu-šu-šu...
Baš onamo... šu-šu-šu...

Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
Šu-šu-šu...

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

Antić

Katastrofa.....uragan 9 stepen......Fijuce......Oduvao me je skroz na skoroz.....Oduvao me i razbio gore nego NJU Orleans......on se oporavio a ja nikada necu......

Šta se dešava?
Nisam mogao da isključim podebljana slova,uragani
Kako izgleda, debelo i dalje

Po rastanku

I

Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidiš, seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.

Desanka Maksimovic